Адолф ХитлерУченик: Немања Богданић II-5

Детињство Рођен је 20. априла 1889. године у аустријском граду

Браунауу на Ину.  Био је четврто од шесторо деце оца Алојза Хитлера и мајке

Кларе. Због природе очевог посла, често су се селили. Од 1905. почиње са животом у Бечу и два пута безуспешно

покушава да упише Академију примењених уметности.

Адолф Хитлер као дете Клара Хитлер, мајкаАлојз Хитлер, отац

Први светски рат Одмах по избијању рата ступа у баварски пешадијски пук

као добровољац. У току рата рањаван и био изложен бојним отровима За изванредне заслуге награђен Гвозденим крстом прве

класе. По завршетку рата остао у служби у Минхену све до

отпуштања 1920. године.

Адолф Хитлер са саборцима

Слика из војске

Политика После рата постаје шпијун са задатком да се инфилтрира

у Немачку радничку партију. Ту сусреће идеје антисемитизма, национализма и

антимарксизма. Убрзо савладава вештину држања говора и почиње да

прикупља велики број присталица. Затим је уследио и безуспешни државни удар под

називом ,,Пивнички пуч“.

Енергично држање говорa

Хитлер са учесницима Пивничког пуча

Политика По неуспешном покушају пуча, ухапшен је и осуђен на 5

година затвора. У затвору пише књигу ,,Мајн Кампф“ (Моја борба), која је

до краја рата продата у преко осам милиона примерака. Када је изашао из затвора, почео је са обнављањем

партије и увео принцип вође (фирера). Даљу политичку активност наставља легалном борбом

за власт.

Прво издање ,,Мајн Кампфа“

Хитлер на паради у Нирнбергу 1935.

Долазак на власт На изборима 1933. његова партија је освојила 44%

гласова и заједно са Немачком народном партије добила парламентарну већину.

Хитлер је изабран за новог канцелара, а остале партије су убрзо забрањене.

После смрти председника Паула фон Хинденбурга, уместо изборима, Хитлер је променио закон и прогласио се за новог председника.

Хитлер у немачкомпарламенту (Рајхстагу)

Адолф Хитлер као канцелар

Други светски рат Дана 12. марта 1938. Хитлер је

прогласио Аустрију и Немачку једном државом (Аншлус) и тријумфално умарширао у Беч. 

Хитлер је наредио инвазију на Чехословачку 10. марта 1939. и истовремено затражио од Пољске да врати територију одузету Немачкој у Версају.

Крајем августа склапа тајни савез са Русима (Рибентроп-Молотов).

 Првог септембра 1939, Немачка је напала Пољску.

Немачке трупе у Пољској

Други светски рат  У марту 1940. немачке снаге су умарширале у

Данску и Норвешку а након два месеца напале су и Француску освојивши успут Холандију и Белгију.

Мусолини и Италија, политички блиски Хитлеру, стали су на немачку страну у рату.

Априла 1941. Немачка је напала Југославију и Грчку и ускоро заузела скоро цели Балкан.

Јуна 1941. Хитлер је послао 5 милиона војника на Совјетски Савез. 

Милиони немачких војника Бенито Мусолини и Адолф Хитлер

Други светски рат Од самог почетка рата се почело са масовним

истребљењем Јевреја, Словена, комуниста, хомосексуалца, Цигана, хендикепираних особа, ментално заосталих особа, Јеховиних сведока и других.

Елиминација свих ових, за нацисте непожељних, група се генерално назива Холокауст.

За истребљење су биле задужен чувени Вафен СС, иначе најелтније немачке трупе.

Већина злочина је извршена у концентрационим и логорима смрти, од којих је најпознатији Аушвиц.

Улаз у озлоглашенилогор Аушвиц

Натпис на капијиАушвица, у преводу значи ,,Рад ослобађа“

Вафен СС Под руководством Хајнриха Химлера, Вафен СС је

постао јака војна организација која је била позната по фанатизму, суровости и бескрупулозности.

Обележја СС јединица су биле две Зиг руне и Тотенкопф. У току рата Вафен СС је бројио укупно 950 000 људи. Сви припадници СС-а су на десној подлактици имали

истетовирани број - што мањи број тим виши ранг.

Две Зиг руне Тотенкопф

Хајнрих Химлер, оснивач СС-а

Крај рата Немачке снаге су први велики пораз доживеле у Стаљинграду. У северној Африци, савезници су зауставили Немце у

њиховом покушају да освоје Суецки канал и Блиски исток. До краја 1944. Совјети су потпуно ослободили државу и

почели продирати у централну Европу. У априлу 1945. Совјети су били пред Берлином. Са друге стране, кроз операцију Оверлорд, савезници се

искрцавају у Нормандији и крећу ка Берлину.

Самоубиство Нешто после поноћи 29. априла 1945. завршио је

диктирање свог приватног и политичког тестамента и потом одлучио да се ожени својом љубавницом Евом Браун, са којом је био у вези без прекида од 1932. године.

Самоубиство су извршили заједно, око 15:30 часова, 30. априла.

Адолф Хитлер је загризао ампулу цијанида и пуцао себи у главу, док је Ева Хитлер попила само отров. 

Ева Браун и Адолф Хитлер

Совјетски војник маше заставом са Рајхстага