7/29/2019 Osnove o Dresuri

http://slidepdf.com/reader/full/osnove-o-dresuri 1/3

Dresirati — znači naučiti životinju da izvršava različite izdate zapovesti. Otuda dreser 

mora da poznaje mogućnosti životinje koju dresira, njenu unutrašnju građu i

njeno fizičko stanje.

Dresiranjem se kod psa može razviti visoki stepen savršenstva akcije, neuobičajen za

njegovo normalno stanje, pre dresure. U tom cilju potrebno je da prilikom procesa obuča-vanja dođe do dubokih pramena u nervnoj regulaciji i u samom fizičkom stanju. Treba

dodati i to da nije svaki organizam sposoban za velike i duboke promene. Sto se dreser manje pridržava ustaljenih metoda i

složenih tehnika dresure, mogućnost da

doživi neuspeh se uvećava.

 Ne treba zaboraviti da je krajnji cilj

dresure da se uticajem raznovrsnih

nadražaja na organizam kod životinje

izgrade željeni a blokiraju neželjeni

odgovori.

Proces utvrđivanja određenih navika

smatra se završenim onda kada je

uspostavljena čvrsta veza izmeđukomande i čina njenog izvršenja (uslovni refleks) i kada je postignuta potrebna mera

 preciznosti i besprekornosti u izvršenju zadataka.

Sa tačke gledišta učenja o višoj nervnoj aktivnosti, dresiranje pasa nije ništa drugo donaučna i svesna primena sistema

Dresiranje je francuska reč; označava obučavanje životinja da na određeni način reagujuna date ustavne nadražaje.

 

Osnovni primer obuke sastoji se u tome, da se pas od samog početka nagoni na to da naodređenu komandu izvršava određenu radnju i da se, zatim, procesom ponavljanja

dobijeni rezultat učvrsti.

Objasnimo to na primeru. Da bismo naučili psa da na komandu sedne, potrebno mu je

 pokazati šta se od njega zahteva. To se radi na sledeći način: dreser izgovara komandu

„sedi" i. jednom rukom pritiska slabine psa, terajući ga da savije zadnje noge i da sedne.

Zvučni signal kao uslovni nadražaj uvek treba da neposredno prethodi signalu ili da bude

istovremen sa njim. Da bismo proverili je li uslovni refleks izgrađen i da li je

uspostavljena potrebna veza između komande i izvršenja radnje, isprobaćemo samodejstvo uslovnog nadražaja, izgovarajući komandu „sedi". Ako je uslovni refleks

izgrađen, pas će izvršiti komandu, što znači da je komanda „sedi" zamenila bezuslovni

nadražaj. Ako na komandu pas ne odgovori izvršenjem zahtevane radnje to znači da se

7/29/2019 Osnove o Dresuri

http://slidepdf.com/reader/full/osnove-o-dresuri 2/3

uslovni refleks još nije obrazovao, te je i dreser dužan da i dalje koristi i neposredan i

 posredan nadražaj.

Logično se nameće zaključak da se za obrazovanje uslovnog — refleksa kao neposredni bezuslovni nadražaj koristi onaj nadražaj koji izaziva samu radnju, a kao uslovni zvučna

komanda ili pokret. Smenjivanjem nadražaja izgrađuju se kod psa ove ili one navike. Netreba zaboraviti da pri izgrađivanju navika na bazi zapovesti komanda treba da prethodi

fizičkoj prinudi. Na primer, kada se kod psa stvara navika da hoda uporedo sa dreserom,komandu „pored" treba izgovarati (i to povišenim glasom) pre nego što se pas privuče

 povodnikom. Samo će pri takvom redosledu zapovesti pas na komandu „pored" požuriti

da zauzme pravilan položaj pored leve noge dresera. Ako pak dreser bude prvo vukao povodnik a zatim izgovarao reč „pored", pas to neće shvatiti kao zapovest. Kao što je već

rečeno u slučajevima kada se zvučni signal „sedi" vezuje za neposredni nadražitelj

odnosno za pritisak rukom na slabine, onda se tako dobijeni refleks naziva uslovnimrefleksom prvoga reda. Ako se pak zvučni signal koji je poslužio za obrazovanje

uslovnog refleksa prvoga reda poveže sa vizuelnim signalom — pokretom, onda se tako

dobijeni refleks, refleks na pokret naziva uslovnim refleksom drugog reda. Uslovnirefleksi viših redova, počev od drugog reda su po pravilu manje pogodni od refleksa

 prvoga reda.

 

Rase pasa - opisi

Rase - FCI standardi

Linkovi

Vaša pitanja-predlozi

Početna stranica

7/29/2019 Osnove o Dresuri

http://slidepdf.com/reader/full/osnove-o-dresuri 3/3