Lectorium Rosicrucianum - Pentagram 2009-3 - Serbian

8/7/2019 Lectorium Rosicrucianum - Pentagram 2009-3 - Serbian

1/56

_____________________________________________________________________________

Pentagram

2009 BROJ 3

Lectorium Rosicrucianum

Zen, intuicija i umetnostZen umetnost kao alat spoznajeZen u umetnosti streli arstva -Pri a o PitjuBlie zenuSamopotovanjeovekova dualnost


2/56

pentagram

Ovaj broj je prevedeno englesko izdanje Pentagrama 2009/4

asopis Pentagram pie oovekovom unutarnjem razvoju, opromeni u kojoj se razvija novaduevna svest.Zadatak oveka je da u tokuzemaljskog ivota izgradi noviduevni nosa , Somu Psychicon,zlatnu venanicu, s kojom moeui u Duhovno-duevno ivotnopolje i nalik na Hrista uskrsnuti izprirode smrti.Pentagram je simbol tog novog,uskrsnulog oveka.

Dvomese no izlazi na slede im jezicima:ENGLESKOM, FRANCUSKOM,HOLANDSKOM,NEMAKOM I PANSKOM.Kvartalno izlazi na:PORTUGALSKOM, BUGARSKOM,EKOM,FINSKOM, GRKOM, MAARSKOM,RUSKOM,ITALIJANSKOM, POLJSKOM,SLOVAKOMI VEDSKOM

Urednitvo i administracija:

Lectorium RosicrucianumBakenessergracht 5

NL-2011 JS HaarlemSrpsko izdanje:Lectorium RosicrucianumUlica Rua 2a11000 Beograd, Srbija

[email protected]

www.lectoriumrosicrucianum.org.rs

ASOPIS MEUNARODNE KOLEZLATNOG RUINOG KRSTA -LECTORIUM ROSICRUCIANUM


3/56

SADRAJIz Hermesovog uenja o ovekovoj dualnosti ... ... ... ... ... ... 1

Pogled u zen i zazen ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 8Zen u umetnosti streliarstva pria o Pitju ... ... ... ... ... ... ...16Zen umetnost kao alat spoznaje ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 25Blie zenu ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 32Zen u umetnosti ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... . 36Zen, intuicija i umetnost ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 40

Samopotovanje ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 47

U ovom broju Pentagrama, krenuemo na put otkrivanja specifinog bogatstvazena, stazama slika i tekstova koje racionalni um nije u stanju da prati. IzvorniDuh ne sudi; hiljade stvari oko nas su takve kakve jesu, potekle iz istog jezgra.Ukoliko razumemo tajnu ove jednostavne istine, biemo osloboeni svakezabune, kae zen.

Duh vidi pokret u tiini i tiinu u pokretu. Na taj nain, tiina kao i pokret,nestaju. Ako takve suprotnosti pak nestanu, jedinstvo ne moe da postoji.

Ni jedan zakon, niti opis, ne vae za najviu istinu. Poznajemo li ovajsveobuhvatni Duh? On je potpuno u skladu sa putem; svo egocentri nonastojanje prestaje. Sumnje i oklevanja bivaju rasprene i ivot, ispunjenpoverenjem, postaje mogu . Jednim skokom osloboeni smo naegzatoenitva; nita nas vie ne doti e; ne postoji nita za ta bismo dalje bili

vezani.

Korice: Trenjin cvet u hramu Kanei u Tokiju, Japan. Fotografija: Daniela i Oliver FelmiZnaci japanskog pisma sadre aforizam zen majstora:Mudracuje ono to nema zvuk i vidi ono to nema oblik.


4/56

dvostruko stanje oveka

U seriji lanaka pod ovim naslovom, elimo da postignemo daHermes ponovo progovori na sli an na in na koji je J vanRajkenborg, u svojim komentarima Corpus Hermeticuma, preneonjegov glas svojim u enicima. 'Hermes' je prirodno-ro eni ovekkoji je primio novo stanje due na svom putu oslobo enja i kojisada, rade i i grade i, stvara zlatnu ven anicu. U odlu uju emtrenutku, novo stanje svesti, ili hermet ka svest, se manifestuje unjemu. Kada se ova svest jednom pojavi, istupa i 'Pimander',sveprisutna, boanska mudrost, 're koja je od po etka'.

LEKCIJE IZ HERMESOVOG UENJA

J van Rajkenborg

'Od svih stvorenja u prirodi, samo je ovek dvostruk', kae Pimander. Sjedne strane, u ljudskom sistemu se nalazi seme besmrtnosti, duhovnaiskra; s druge strane ovek je smrtno bie, prirodna pojava. Ne moemonai ni jedno drugo bie s takvom, dvostrukom prirodom.

Pad prvobitnih Bojih sinova izazvao je neobino stanje; naime, semeDuha je posejano u bezbroj smrtnih bia. Od svih tih bezbrojnih bia ukojima je prisutno Boje seme, moe da nastane mnotvo, narod deceBoje, koje niko ne moe izbrojati. Tako se moe dogoditi i dogaa se,da se sve to je u po etku bilo greh i krivica, sa svim svojimposledicama, na kraju pretvara u neslu eni blagoslov i slavu,velianstveniju nego to je ikada ranije to bilo mogue.

Ali da bi se taj blagoslov zaista pokazao, neophodan je snaan zahvat.Tada se mnogo toga mora dogoditi. Me utim, u tome lei skrivena ivelika mogunost, tajna da iz pada, iz greha i krivice moe da nastanetakav blagoslov, kao dokaz da Duh, ljubav, uvek pobeuje. Onaj kostekne uvid o prirodi svog prirodno-roenog bia, u stanju je da seoslobodi svoje dvostrukosti i vrati se prvobitnom boanskom stanju.

1


5/56

Shvatite sledee, ukoliko ste u ovom trenutku bar i malo svesni svogdvostrukog stanja: s jedne strane ste prirodno-ro eni ovek, a s druge, usebi nosite ruu srca, klicu prvobitnog, istinskogoveka.

Ako ste svesni duhovne iskre u sebi, onda prepoznajete mogu nostosloboenja. Tada kao prirodno bie niste lino krivi za greh, jer kaoprirodno-roen ovek vi ste u potpunosti jedno sa dijalektikom. Tok stvariu sedmom kosmikom podru ju neizbean je za svako bie povezano sovom prirodom. Vi kao nosilac rue moete samo da budete svesniegzistencijalne nesavrenosti, egzistencijalnog apsurda. Svest o grehu,na na in na koji ga Univerzalno uenje oduvek poima, sastoji se u tomeda istinski, duhovni ovek postane svestan svoje tamnice, svog teku egstanja postojanja.

2

Hermes sa malim Dionisom. Praksitel, 360 BC.


6/56

Imati svest o grehu, prema 39. stihu,znai da postanemo svesni naeapsolutne besmrtnosti i moi nad svimstvarima, a da ipak trpimo sudbinu

smrtnika jer smo joj podreeni; dasmo neuporedivo vredniji od svega udijalektici, a da smo ipak njene sluge;da znamo: Otac je u meni, On koji nespava, vodi me, a ipak samzarobljenik mo i nesvesnog.

To je svest o grehu. Hermesove re idokazuju da je njegov uenik toshvatio. Hermetiki ovek razume ovusituaciju, ali za veinu ljudi sve ovo jeveliko udo, udo meanja prirode saoveanstvom i dramatine posledicetoga: oigledan pad koji se u njojmanifestuje i krivica koja iz toganastaje. Uprkos tome, Duh eli i morada nadvlada.U dramatinom dogaaju Pada, Duhse deli na bezbroj fragmenata da bi nataj nain darovao mogunost mili-jardama ljudi da ponovo postanu decaBoja.

Stih 41. kae da je meanje prirode soveastvom iznedrilo zadivljujueudo. Nastanak tog uda Pimander opisuje u 45. stihu:

Zemlja bee matrica a voda ra aju i element; vatra dovede processtvaranja do zrelosti; priroda primi ivotni dah iz etera i stvori tela prema ovekovom obliku.

3

Pimander, stihovi 37 - 48

37. Kada je ovek u prirodi opaziooblik koji je veoma podse ao nanjega, naime svoj odraz u vodi, onse zaljubi u njega i poele da se tu nastani. ta poele, odmah i u ini, i tako se nastani u nerazumnoj materiji. Kada je priroda primilasvog ljubljenog, potpuno ga jeobavila i oni postadoe jedno, jer jevatra njihove udnje bila velika.

38. Zato je od svih stvorenja u prirodi samo ovek dvostruk, naime,smrtan po telu a besmrtan postvarnom oveku.

39. Iako je besmrtan i ima mo nad svim stvarima, on jo uvek podnosi kob smrtnika jer je podvrgnut sudbini. Stoga, iako je njegovadomovina iznad snage kojapovezuje sfere, on je postao rob tesnage. Iako je njegovo bi e muko-ensko, jer je nastao od Oca koji jemuko-ensko, i uprkos tome to jebudan jer je nastao od budnog bi a,ipak su ga nadvladali udnja ula i san.

40. Tad odgovorih: O, Due u meni, i ja volim Re .

41. Pimander re e: Re i u ti tajnu koja je bila skrivena do dananjeg dana. Kada se priroda sjedinila s ovekom, stvorila je zapanjuju e udo. ovek je u sebi nosio osobinesvih sedam Upravitelja, koji su, kaoto ti rekoh, bili sastavljeni od vatre i daha; priroda odmah, bez oklevanjaporodi sedmoricu ljudi, uskla enih sosobinama sedam Upravitelja istovremeno mukarce-ene i uspravnog stasa.[...]


7/56

Kada Pimander govori o 'oveku', onmisli na prvobitnog, boanskogoveka,na duhovno bie. Inae on govori samoo telu, o prirodnom obliju. Telo je

poprimilo prividno ljudski izgled. Ovdeon dalje opisuje kako je prirodno oblijebilo stvoreno od astralnih i eterskihzraenja prirode smrti. Prirodno oblijese jednostavno naziva 'telo', a to je onoto dijalektiki svet obino naziva'ovek'.

Kakva greka! Ona se jedino moeobjasniti injenicom da prirodno oblijeprema svojoj vrsti ima sopstveni ivot isvest, i da je dakle, ivo bie. U vamasu dva ivota: prvobitni ivot i ivotprirodnog oblija. Pimander to izraavareima: Istinskiovek potie iz ivota isvetla. Iz boanskog ivota kaoduevno bie, a iz univerzalnog svetla,kao duhovna dua, tj. unutranje bi eposebne duevne vrste, povezano saDuhom. Istinski ovek ima isto srce,on jeste srce. On postoji kao Bog usrcu prirodnog oblija.

Istinski ovek je, kako smo daljeustanovili, u sebi dvopolan,hermafrodit, iako se spolja pojavljujekao muko ili ensko. Dakle, prirodnaoblija su bila polno razdvojena.Prirodno bie je odvojeno po polu, ili jemuko ili ensko. Duevniovek je paki muko i ensko, iako je spoljanjompojavom bilo muko, bilo ensko.Postoje dakle, muka duevna bi a ienska duevna bi a, iako nisu polno

4

45. I tako, kao to rekoh, stvaranjeprvih sedam ljudskih bi a dogodilose na slede i na in: Zemlja beematrica a voda ra aju i element;vatra dovede proces stvaranja dozrelosti; priroda primi ivotni dah iz etera i stvori tela prema ovekovomobliku.

46. ovek, iz svetla i ivota,postade dua i duhovna-dua; od ivota postade dua, od svetladuhovna-dua. Sva bi a ulnog sveta ostadoe u ovom stanju dkokraja ciklusa i za etka vrsta.

47. A sada paljivo sluaj preostaloto toliko ezne da uje. Kada jeciklus bio zavren, veza koja je svesjedinjavala raskinu se Bojomvoljom. Sve ivotinje, koje do tog trenutka behu muko-ensko,raspolovie se, ba kao i ovek, nadva dela; jedan deo postademukog, a drugi enskog pola. Bog onda izgovori svete re i: Rastite i mnoite se u velikom broju, svi koji ste stvoreni. I neka oni koji u sebi nose duhovnu-duu spoznaju da su besmrtni i da je uzrok smrti ljubav prema telu i svemu zemaljskom.

48. Kada Bog to re e, promisaozatim, preko sudbine i snage kojapovezuje sfere, dovede do meanja

i pokrenu razmnoavanje, te se svabi a razmnoavahu prema svojoj vrsti. Svako ko je spoznao da jebesmrtno bi e, bio je odabran iznad ostalih, dok su oni koji su voleli telonastalo iz greke udnje, morali danastave sa lutanjem u tami i podnose iskustvo smrti.


8/56

odvojena. Ali prirodno bie se uvek pojavljuje u polnoj odvojenosti kojanam je poznata, kako bi kroz mnogobrojna iskustva i beskrajna raanjamogao da se ostvari plan spasenja. Neprestanim slamanjem u prirodismrti i stalnim oivljavanjem mikrokosmosa uvek postoji stvarna

mogunost da ovaj ponovo stekne udeo u prvobitnom ivotu.Zakon koji vai za svakog istinskog rozenkrojcera da on nee eleti daivi due nego to mu je Bog odredio je veoma znaajan, jer jedijalektiki ovek, gonjen svojim prirodno-roenim stanjem, uvek uopasnosti da potone ispod nivoa dijalektikog poretka. Svrha razdvajanjapolova je da se obezbedi stalno ra anje novih prirodnih bia, a sam ivotse brine za to da ona pravovremeno umru. Na taj na in se u tekoj kolidubokih iskustava ostvaruje plan izbavljenja i mi moemo da stupimo naput samospoznaje. Razdvajanje polova je neophodno jer se na toj osnovineprestano okre e toak raanja i umiranja, a ivotni put je nezaobilaznakola iskustava, kako kae Pimander.

Onaj ko je gonjen dalje u ovoj koli ivota i poseduje duhovnu duu,naime, svetite srca koje je u stanju da vibrira u skladu s ruom i koje jeotvoreno za gnostiko svetlo, jednom e spoznati svoju istinsku prirodu iduboko osetiti svoju dvostrukost. Takav ovek onda zna da je ljubavprema prirodnom obliju, udnja telesne tamnice, uzrok smrti sa svimnjenim posledicama. Tako je onda nastala pomeanost i po elorazmnoavanje odvojenih polova, kao i u ivotinjskom i biljnom carstvu.

Onaj ko na ovaj nain spozna samoga sebe, biva poveden na putduevnog oveanstva. Onaj ko nastavi da se vrsto dri svog prirodnogoblija, nastavlja da luta u tami i na bolan nain doivljava sve to jesmrtno.

Kao prirodno-roeni ljudi, mi moemo da se odreknemo i odbacimoprirodno oblije samo ukoliko svesno eznemo da se iznova spojimo saduevnim biem i snano stremimo ka tome. Meutim, ako ne traimoput prema gore ili ne elimo njime da idemo, a vrsta hormonskih nagonaostane potpuno ista i nae prirodno oblije preputeno toj hormonskojvatri, neizbeno e doi do protivprirodnog razvoja.

5


9/56

Naime, u 48. stihu knjige Pimander postoji jo jedan aspekt na kojielimo da ukaemo. Ovaj stih je esto bio pogreno shva en i te re ihermetike filozofije su shvatane kao neka vrsta upozorenja. Tamo pie:

Svako ko je voleo telo koje je proizalo iz greke udnje, nastavlja daluta u tami.

Ove rei su esto shvatane kao Hermesovo upozorenje protivzemaljskog braka i svega u vezi s tim. Ali to uopte nije sluaj. Naprotiv,iz pragnoze je jasno da je odvajanje polova sa svim svojim posledicamabilo neophodno, da bi toak raanja i umiranja bio odran u pokretu.Rei ljubav prema telu koje je proizalo iz greke udnje, odnose se naljubav prema dijalektikoj prirodi, o kojoj govore stihovi 37., 38. i 39., aija je posledica nastanak smrtnog prirodnog oblija. Potpuno je nevanoda li se sa ovim suoavamo venani ili nevenani, s ga enjem premaprirodi ili ne, u usamljenosti ili u dualnosti. Onaj ko eli da nadvladaprirodno oblije, mora da, u skladu s boanskim planom spasenja,napusti dijalektiki svet i sve to je s njim u vezi, da bi krenuo uvis putemdue, putem povratka.

Ukoliko dananje oveanstvo uskoro bude spre eno da prati svojprirodan tok i ako uspe da produi ivotni vek, toe zna iti neopoziv kraj,jer e tada ceo ovaj nuni poredak zajedno sa oveanstvom, vrlo brzopotonuti ispod nivoa prirodnih zakona. Ljubav prema vlastitoj prirodnojpojavi, potpuno spajanje sa njom i uobraavanje da je ona stvarniovek, to je greka o kojoj Hermes govori u 48. stihu.

Ako sada razumete sve to i pitate se kako da postignete pro ienjeivota koje je preduslov za izbavljenje, treba da znate da se istoa zakojom prirodno-roeni ovek mora da stremi, uvek odnosi na istousrca, sedmostruko ienje svetita srca. U odre enom smislu, srce jeruin dom. Svetite srca je ogledalo univerzalnog svetla. Svetite srca jeBog. Pimander se kandidatu obra a u srcu.

Ovo je razlog zbog kojeg svaki ozbiljan gnostiki uenik mora da stremiistinskom, sedmostrukom proienju srca. Kada ovek oisti svetitesrca, kada kandidat iskreno i istrajno stremi takvom pro ienju i svetlo unjemu tad moe da se nastani, onda se zajedno s ose ajnim ivotom u

6


10/56

potpunosti menja i misaoni ivot, a ivotno delovanjee biti u potpunomskladu s tim sedmostrukim proienjem srca. Tada je ovek ist usvemu to ini. Samo tada u ovekovom sistemu dolazi do promenehormonskih funkcija i kandidat ulazi u 'sferu dobra', kako to naziva

Pimander: u stanje istinskog rasta due.

Ljubav prema vlastitoj prirodnoj pojavi,potpuno spajanje sa njom i uobraavanje daje ona stvarni ovek, to je greka o kojoj Hermes govori.

7


11/56

pogled u zen i zazen

Sve stvari se vra aju u Jedno, ali u ta se Jedno vra a?Kada u umi padne drvo a niko nije prisutan, da li ono i tadaproizvede zvuk?

Tokom prvog veka n.e., na saboru u Jalandhari (Indija), neuspeno jepokuano da se obnovi jedinstvo u raznorodnim budistikim uenjima.Dva preovlaujua pravca potiu iz tog perioda. To su mahajana

budizam (veliko vozilo) i hinajana (malo vozilo). Prvi pokret duhovnograzvoja je otvoren za svakog oveka, a ovaj drugi samo za monahe.

REFORMACIJA Tokom drugog veka, nastala je nova grana izmahajane. Mahajana budizam je bio zarobljen krutim ritualima iablonima miljenja i kao reakcija na tu situaciju, razvio se pokret podnazivom unjavada, prema centralnoj ideji svog uenja: jedina istina kojuovek moe da spozna jeste praznina (unja). Ovaj pokret e postati

8


12/56

vaan izvor inspiracije za zen-budizam. Indijski filozof Nagar una seodvojio od dogmatske prirode mahajane i razvio ideju praznine naesopstvene egzistencije. On je u io da je apsolutna istina uvid u to da se

naa (usvojena) istina svodi na prikrivanje injenice da su stvari u sutiniprazne, liene sopstvenog postojanja ili supstance, i da su stoga iluzije.Taj uvid vodi do nirvane, jer gasi svaku elju za ivotom ili smr u.

Sve je mogue za onog kome je praznina mogu a. Nita nije mogue zaonog kome je praznina nemogua, glasi Nagar unin zakljuak.

ZEN Tokom petog veka n.e. monah Bodidarma je doneo ova uenja uKinu. Tamo su otkrili da su ona veoma slina istom Tao uenju izajdeno su ova dva postigla veliki procvat. Nazvana prvobitno'dhjana' (na sanskritu panja, meditacija), uenja su na kineskomprozvana ' 'an', i kasnije na japanskom, 'zen'.

ZAZEN Zen uenik praktikuje zazen; on meditira da prevazievezujui uticaj ula i miljenja. Cilj njegove meditacije je da postigneunutranju tiinu, odnosno, stanje u kojem su stimulusi koji jaaju ego,identifikaciju sa egom, odnosno dvojnu svest, utiani. Sve ovo prestaje iuenik doivljava stanje svesti koje se u zen tradiciji naziva 'satori' a ubudizmu, 'samadi'. Prosvetljenje je divno, ali nikada ne moe da budecilj. Taj cilj se ne moe dosti i naom voljom. Zar to nije nain na kojideluje ego?

KOAN Zen poznaje paradoks: nedelanje u svrhu delovanja. Odatlepotie pomenuti koan, paradoks o postizanju cilja. Koani su dijaloziizmeu zen uitelja i uenika, zapisani i namenjeni za obuku. Ranije su

9


13/56

nazivani 'kong-an' ili 'sluajevi' ali su u istoriji zapameni pod japanskimimenom 'koani'. Uitelj sistematski upotrebljava koane da dovedeuenika do granica njegovog logikog miljenja i pripremi ga za skok kaintuiciji. Meutim, ukoliko uenik nastavi da neguje otvorenu ili prikrivenuvezanost za cilj, u ovom sluaju prosvetljenje, taj cilje ostati nedostian.Sutina zena je 'biti nevezan'. Smisao za humor i ismevanje samog sebesu metode koje se koriste da bi se ego, ili iluzija da smo bilo ta postigli,postavili u perspektivu: to vee lice, vea i zadnjica!

Dve glavne zbirke koana su Mumonkan (Kapija bez vrata) i Hekiganroku(Prie s plave litice). To su prie prvih kineskih zen u itelja, dopunjenekomentarima i pesmama iz kasnijih perioda.

10

Osam od deset tradicionalnih slika o oveku i govedu izraavaju sutinu zenu enja. Ve ina tuma enja se slae da gove e predstavjla niu prirodu atrae a figura, li nost. Me utim, trae a figura je duh, 'prvobitni ovek' (okrugla slika na strani 8). Ovaj duh ili 'pastir' je izgubljen u divljini naeg sveta i trai oveka koji bi ga vratio domu. U po etku, ljudsko bi ejedva da odgovara takvom zadatku. Ono je kao crno gove e, divlje,nepripitomljeno, kontrolisano svojim impulsima i strastima. Pripitomljavanjezapo inje. Vidimo model duhovne volje (konopac) i discipline zakonaduhovnog reda (bi ). Na slici 5. me utim, li nost se ve potpuno okrenula kaduhu i do pola postala bela. Tada zapo inje radostan period mira i u enja.Pesma duha odzvanja, gove e postaje potpuno belo, istinski duevni ovek, i tada uzde vie nisu potrebne. Duhovni ovek se ubrzano pribliavaprvobitnom ivotu; forma se gubi u finijim sferama. Slika 8. se tuma i kao dasu gove e i njegov pastir u potpunosti zaboravljeni


14/56

PROSVETLJENJE Jednog dana uitelj Huai-jang opazi svog uenikaudubljenog u meditaciju. Upita ga o cilju njegove vebe meditacije, a ovajkao iz topa odgovori: 'elim da postanem Buda'. Huai-jang nita ne ree,ve tiho uze neku ploicu i poe da je gla a kamenom. Uenik nije

mogao da suzdri svoju znatielju i upita: 'U itelju, zato glaa tuploicu?' Ovaj mu odgovori: 'Glaam je da bih od nje napravio ogledalo'.Uenik ponovo upita: 'Ali kako moe da napravi ogledalo glaajui gakamenom?' Huai-jang odgovori: 'A kako ti moe da postigneprosvetljenje meditacijom?'

U kineskoj zen praksi pojavilo se vie znaajnih razlika koje su konanoproizvele severni i juni 'an. Severna grana, koju su predstavljali zenuitelji en-hsiu i P'oe-i, praktikovali su klasinu dhjanu: sticanje uvidaputem postepenog procesa. Juna kola koju su predstavljali Hui-neng ien-hui, zasniva se na spontanom prosvetljenju: Meditacija nikoga nepretvara u Budu, ukoliko u osnovi, on to ve nije. Sticanje uvida da siduboko u sebi ve osloboen, mogue je odmah i u trenutku, poduslovom da je linearno miljenje oslobodilo svest svog zahvata. Zadatakzen uitelja je, stoga, da kod svog uenika iskoreni ovo kontroliuemiljenje.

11

Na slici 9. se vie ne nalazi nita od 'zemaljskog' ('zver' je nestala); unovom jedinstvu, duh i oblik su sestopili sa prvobitnim ivotom. Pre12. veka, ovo je bila poslednja slikau nizu.

Slede a, deseta slika, poti e iz 15.veka i njen autor je zen majstor oeboen. Drugi majstor, Kakoen jenje dodao jo jednu misao, jer se

'prosvetljeni vra a obi

nom,svakodnevnom svetu da slui'. Ovo je

poslednja, velika, okrugla slika nastrani 12. i njen naslov glasi:'S otvorenim rukama na trnicu'.Drutveni ivot se razvija na trnici.Ovde mudrac susre e svoju sabra utraitelje s otvorenim srcem(raskop ana koulja) i neobuven(spreman da ide gde god je topotrebno), ovek me u ljudima. Topli smeh osveava njegovu okolinu i svee oivljeno i raduje se u njegovomprisustvu.


15/56

ZEN U JAPANU U dugoj istoriji japanskog zena, najvei majstor koana bio je legendarni Hakuin, koji je iveo od 1686. do 1769. On jeudahnuo novi ivot u tradiciju koana, kojoj je pretilo potonue, bilo udekadenciju, bilo kulturu. Koan: Kakav je zvuk pljeska jedne ruke?

potie od njega. On je formulisao tri osnovna stuba na kojima zenpoiva: duboko poverenje, velika sumnja i neogranieni trud. Premanjegovom vienju, meditacija je neraskidivo povezana sa dnevnimaktivnostima. Ako neko usred uline vreve sluajno ispusti dva, tri zlatnanovia, da li on tada zaboravi na novac samo zato to su sve o i uprteu njega? Neko ko se usredsre uje na meditaciju usred dnevnih obavezai briga je osoba koja je ispustila zlatne novie i koncentrie se da ihponovo nae.

Na pitanje: ta je istinska meditacija, on odgovara, To je kada kaalj igutanje, mahanje rukama, hodanje, mirovanje, govor, dela, zlo i dobro,napredak i sramotu, dobitak i gubitak, pravdu i nepravdu, sve pretvorimou jedan jedini koan.1

12


16/56

Veliki put nije teak za one koji nemaju elja.

Gde privlanost i odbojnost izostaju, sve postaje jasno i prozirno.

Ipak, ako napravi i najmanju razliku, nebo i zemlja bie beskona noodvojeni.

Ako eli da vidi istinu, ne odravaj ni jednu ideju u korist ili protiv biloega.

Borba izmeu ispravnog i pogrenog u naoj svesti, bolest je uma.

Ukoliko ne razume najosnovnije znaenje stvari, neophodan mir tvoguma bie nepotrebno naruen. Put je savren kao to je i svemir beskrajan, unutar kojeg nita ne nedostaje i nita nije suvino. Me utim,zato to mi uvek iznova prihvatamo jednu stvar i odbacujemo drugu, mine vidimo pravu prirodu stvari. Onaj ko ne ivi u skladu sa jedinim putem,nema uspeha ni u svom delovanju ni u svom mirovanju, ni u spoljanjojorijentaciji, kao ni u odvajanju (od stvari).

Ukoliko negira stvarnost pojava, ona e ti izmicati; ukoliko naglaavapovrnost stvari, propustie njihovu pravu sutinu. to vie o tomegovori i misli, to si dalje od istine. Prekini da govori i misli i nee bitiniega to ne e razumeti. Povratak poreklu znai otkriti dublji smisao,ali potera za nestvarnim pojavama, zna i prevideti izvor.

Ne trai istinu; samo prestani da neguje kruta ube enja. Ukoliko kritikemisli ne naviru, stari um prestaje da postoji. Ukoliko ne pravi razlikuizmeu grubog i finog, nee postati tvrd i pun predrasuda. iveti uskladu sa velikim putem nije ni lako ni teko.

Meutim, ako ti je pogled ogranien, strahuje i nisi siguran: to veatvoja urba, sporije e napredovati. Vezanost nije ograni ena na jedanaspekt; ukoliko si privezan za ideju o prosvetljenju, ve si na pogrenomputu.

13


17/56

Prilagodi se prirodi stvari i moi e da se kre e slobodno i bezprepreka. Ukoliko su tvoje misli ograniene, istina je skrivena, jer je tadasve prljavo i zamueno.

Tuna praksa da sve kritikuje, izaziva iritaciju i iscrpljenost.Koju korist moe imati od izbirljivosti i predrasuda?

Ako eli da ide jedinim putem, onda nita ne sme da prezre, ak nisvet ula i ideja.

Uistinu, potpuno ih prihvativi, doivee istinsko prosvetljenje. Mudracse ne bori ni za ta, dok luda sebe okiva.

Postoji samo jedna darma; nema ih vie. Budalaste elje su uzrok svegrazlikovanja.

Traiti Duh pomou uma ispunjenog predrasudama je najve a od svihgreaka. Mir i nemir potiu iz iluzije; u prosvetljenju nema privlaenja iliodbijanja. Sve suprotnosti potiu iz naih pogrenih zakljuaka.

One su kao nevidljivi cvetovi u vazduhu: besmisleno je eleti da ihuhvatimo. Dobit i gubitak, dobro i zlo: zauvek odbaci takve pojmove.

Ako je oko uvek budno, svi snovi automatski nestaju.

Ako um ne pravi razliku, tada su deset hiljada stvari oko tebe onakvekakve zaista jesu i uvek potiu iz istog jezgra.

Ako razume tajnu zajednike sutine, osloboen si svake zabune.

Ako uoi pokret u mirovanju i mirovanje u pokretu, i pokret i mirovanjenestaju.

Ako takve suprotnosti pak nestanu, samo jedinstvo ne moe da postoji.

14


18/56

Nema zakona ili opisa koji se moe primeniti na ovu najviu istinu. Zanezavisan um koji je u skladu sa putem, svako egocentri no stremljenjeprestaje. Sumnja i oklevanje bivaju izbrisane i ivot ispunjen poverenjempostaje mogu . Jednim skokom, bivamo osloboeni iz naeg

zarobljenitva; nita nas se vie ne doti e, nema niega za ta smobismo bili vezani.

Sve je prazno, isto i prirodno, kada se mentalno vie ne koncentriemona pojave. Tada misli, ose anja, znanje i mata vie nita ne zna e. Uovom svetu istog postojanja, ne postoje ni jastvo ni ne-jastvo.

Da bi se direktno ukljuio u ovu stvarnost, kad god oseti da se u tebiraa sumnja, jednostavno reci: Ne dva. U ovome 'ne dva', nita nijeodvojeno i nita nije odbaeno. Bez obzira gde ili kada, prosvetljenjeznai da ti prodire do ove istine, ono se ne moe pove ati ili smanjiti uvremenu i prostoru; u prosvetljenom stanju, jedna jedina misao trajedeset hiljada godina.

Praznina ovde, praznina tamo, ali beskrajni svemir oko tebe je uvekvidljiv, beskonano velik i beskonano mali, razlike vie nema, jer definicije su nestale i granice se nigde ne vide.

Isto vai i za postojanje i ne-postojanje (bie i ne-bie).Ne trai vreme na sumnje i rasprave koje sa tim nemaju nita.

Jedna stvar, sve stvari: nemoj se od njih udaljiti, ve ivi u njihovojsredini, ali bez izbirljivosti. Ako si neprekidno svestan ovoga, ne brinese o nesavrenosti.

ivot u skladu sa ovim naelom je put ka jedinstvu, jer ono to nijerazdvojeno, jedno je sa umom koji se predaje.

RE I! Put se ne da iskazati re ima, jer on ne poznaje niti jue, nitisutra, niti danas.1

1. Citat iz: Hsin hsin ming, Pesma istinitog uma, autor Jianzhi Sengcan, tre izen patrijarh (?-606)

15


19/56

pria o Pitju

Pitja nisam mogao nigde da na em. Ve sam pomiljao da dignemruke od lanka o pe urkama, okrenem se i odem, ali mi se u iniloda ujem slab zvuk koji je dolazio iz njegove prikolice. Kad samotvorio vrata, moje crne slutnje su se potvrdile.

Gvido van Meir

Pitje je leao u krevetu i izgledao tako loe da sam ga jedva prepoznao.Obrazi su mu bili upali i njegove, inae bistre, prodorne oi, su sijale odvisoke temperature. On se slabo osmehnu i na moju brinu reakcijuodmahnu rukom. Najgore je prolo, promrmlja, mojas jo nije doao.

Kad sam ga upitao ta se desilo, njegov izraz postade stidljiv i on pokazana svoje oi. Starim, ree uz uzdah, vie ne mogu da idem u branjepeuraka bez nao ara. Zatim je usledila neprijatna tiina. Zamisli samoda sam umro. Kako bih na nebu objasnio Staku Vanu da sam pomeaootrovnu Panterku sa Biserkom. Bojim se da ne bih smeo da mu sepojavim pred oima od tolike sramote.

16


20/56

Ali otrovna Panterka je smrtonosna! Zar ne treba da dovedem doktora?

On odmahnu glavom. Bio je samo jedan komadi i preduzeo sam sveto je potrebno. Pusti me da se malo odmorim i nemoj da jede taj omlet

s pe urkama na stolu.Shvatio sam da od mog intervjua o peurkama nee biti nita, jer Pitjusigurno nije bilo do razgovora o njima, doslovce su mu se smu ile. Tihosam raspremio sto i dodao drva u pe . Kad sam zavrio s pranjemsudova, Pitje je bio ponovo budan i pokazivao mi da doem i sednemkraj njegovog uzglavlja. Bio je suvie uznemiren da bi spavao i pitao meda li bih mogao neto da mu itam, ne bi li mu to skrenulo misli.

17

Zen streliarstvo ili umetnost istinskogekanja

Tokom ezdesetih, zen budizam je doiveo veliki procvat u zapadnom drutvu.Naglaavaju i otvoren um ili um po etnika, zen je bio privla an mnogim mladimljudima koji su odbacivali bezizgledno zapadno drutvo. Na um kontroliu zablude, sudovi o vrednosti, pozitivni ili negativi, govorili su, sa ciljem da ne bismovideli istinski svet. Zen nudi pravi put da ponovo progledamo i odvojimo se od onog to je zemaljsko, naeg ega, naeg 'ja'. Na taj na in zen je blizak sa dao filozofijom,u enjem nerezbarenog drveta ili onim to ne moe biti izgovoreno. U to vremenaro ito su bile popularne knjige poput Zen and the Art of Motor Maintenance (Zen i umetnost automehani arstva). Njena tema je bila ispitivanjevrednosti, knjiga u kojoj je po miljenju nekih, 'sve re eno'. U njoj se, da budejasno, ne razmatra automehani arski zanat i zen, ve vrednosti koje stoje iza njih.

Knjiga Ojgena Herigela, koji je izme u 1924. i 1929. godine predavao filozofiju nacarskom univerzitetu u Sendiji u Japanu, bila je tako e veoma popularna. Ovaknjiga, Zen u umetnosti streli arstva je zapis iskustava koja se ti u streli arstva. U knjizi, u enik otkriva da je sutina uvek u ne em drugom nego to je prvobitnozamiljao. Ni ciljanje ni poga anje mete nisu vani sami po sebi, ve se naglasak stavlja na ispravnom stavu, kako prema spolja tako i ka unutra, disanje i oputenapanja. Na taj na in, u enik otkriva da preko spoljanjeg rituala streli arstva onbiva primljen u duhovni misticizam zen budizma. Dosta dugo se smatralo da jeHerigel prvi Evropljanin kome je pokazana ova posebna umetnost, sve dok Gvidovan Meir, urednik asopisa Humo, nije otkrio da je njegov stari poznanik Pitjetako e u io kod majstora Kenzo Ave u istom periodu.


21/56

Da bi odapeo strelu, mora da otvori akutako da sila tetive odbije tvoj palac. Tada celaruka odsko i i ova kanda bi trebalo da selako pretvori u ispruenu aku, bez i najmanjeg trzaja.

Na moje iznenaenje, on izvue debelu knjigu ispod svog jastuka, i to je,ispostavilo se, bio prvi tom Mao Ce Tungovih Sabranih dela. Ne baidealno tivo pred spavanje, pomislih, pogotovu ne za onog ko je presvega par sati vodio bitku na ivot i smrt sa Panterinom amanitom. Bilokako bilo, poeh iz sredine da mu itam poglavlje Izvetaj o istraziseljakog pokreta u provinciji Hunan. Kad sam zavrio monotonoitanjeposle nekoliko stranica, uini mi se da je Pitje utonuo u dubok san, kadon odjednom uzviknu Stani!, tako glasno i iznenada, da sam gotovopao sa stolice. Ponovi to to si upravo proitao!

Suzdrao sam se i strpljivo ponovio: Seljaci su sami podigli kipovebogova i doi e vreme kada e ih oni svojim rukama i sruiti. Nijeneophodno da drugi to urade umesto njih. Propagandna politika, kojukomunistika partija u ovom sluaju treba da vodi, glasi: zategnuti luk aline odapeti strelu, samo na initi gest.

Predstava zategnutog luka je izgleda pokrenula Pitja iz nekog, meninejasnog razloga. Znai to je tako, prozbori on, razume li ta je Mao

hteo da kae?Smatrao sam da bi bilo neprikladno da se upustim u raspravu o Mao CeTungu sa starcem u groznici. Hteo je da kae upravo to to je rekao,odgovorih.

Ostavi knjigu i daj mi malo vode, ree Pitje, posle u ti neto rei.

18


22/56

AVIN HITAC Vidi li taj luk na zidu? (Taj predivni bambusov luk odgotovo dva metra, intrigirao me je ve due vreme. Pitje je bio veomatajnovit u vezi njega i izri ito mi je bio zabranio da ga dodirnem, ak i dauperim prstom na njega. Jednom ga je okinuo, bez strele. Struna je

zazvuala prvo kratkim, otrim pucnjem, za kojim je usledilo dubokobrujanje koje je, prema Pitju, rasterivalo zle duhove.) Ovaj luk mi jepoklonio majstor Kenzo Ava, kad sam naputao Japan 1929. nakon tosam pet godina, i to pukim sluajem, bio njegov uenik. Upoznali smo sejedne noi, kada sam ga spasao od neke bande blizu Tokohuuniverziteta. Te veeri je trebalo da otputujem, ali sam propustio svojbrod jer sam u toj borbi zadobio par gadnih uboda noem. U znakzahvalnosti, majstor Ava nas je (mene i nema kog profesora1) iniciraokao prve Evropljane u umetnost zen streliarstva. Majstor Ava je imao idve prelepe keri...Pitje je zatim uutao, preputaju i se svojim uspomenama, dok jakonano vie nisam mogao da se suzdrim od nestrpljenja i podsetio gana moje prisustvo odluno se nakaljavi. Video je da gorim odradoznalosti, ali mislio je da nema svrhe da nastavi svoju priu, jer mu nebih poverovao.

Neobine stvari su se tamo odigrale, u koje, iako sam ih video

sopstvenim oima, ni sam ne mogu da poverujem sve do danas. Jedneveeri, majstor i ja smo tako sedeli na jastucima, jedan naspram drugog.Majstor je bio napravio aj i mi smo sluali pitanje ajnika na vatri.Odjednom, on ustade i pozva me da po em s njim do poligona zavebanje, gde je ve bio mrkli mrak. Nije upalio baklju, ve me zamolioda, u pesak ispred mete, zabodem zapaljen tapi protiv komaraca kojije bio dug i tanak kao igla za pletenje. Ovaj je odavao sasvim malo svetlai bio jedva vidljiv s mesta na kom je on stajao, tanije, na odstojanju odezdeset metara. Onda je majstor otplesao svoj ritual, odapeo prvu

strelu, i po zvuku sam zakljuio da je strela pogodila metu. Njegov drugihitac je takoe pogodio cilj. Kad sam sa lampom otiao do mete, videosam da je prva strela pogodila u sam centar, to je samo po sebi biloneverovatno. Ali to nije bilo sve, naime, druga strela je presekla prvu napola i takoe pogodila centar, tik uz vrh prve!

19


23/56

Na moje zaprepa enje, Pitjeskoi iz kreveta do luka na zidu,kao kakva munja ogrnuta belimaravom. Pre nego to sam se

povratio od prvog oka, jednimglatkim pokretom, on je uzeostrelu i nategao luk. Ostavinepomian u tom poloaju,pozvao me je da opipam miiena njegovim rukama iramenima. Bili su oputeni imeki, kao da pri zatezanjutekog luka nije koristio nikakvusnagu! Koristim samo miieaka, objasni on, ostatak telaje oputen. U poetku to nisamshvatao. Jedva da sam uspevaoda drim luk, ili bi moje rukepoele da drhte a ja da se borimza dah. Prolo je mnogo nedeljapre nego to je majstor Ava biospreman da mi kae ta toradim pogreno. Sine moj,ree on, nikad nee nau iti,sve dok ne pone pravilno dadie.

Tek tad sam primetio da se Pitjevo disanje promenilo od kako je zategaoluk. Brzo bi uzeo vazduh i drao dah jedan trenutak, pre nego to bilagano i postepeno izdahnuo. Hajde sad brzo nazad u krevet Pitje,rekoh mu, bolestan si. Ali on se nije dao zaustaviti.

ISTINSKOEKANJE Prolo je vie od godinu dana pre nego tosam nau io da ispravno zategnem luk, ali su nevolje tek poele kad sampokuao da odapnem strelu ka cilju. Do tog momenta, ciljanje je bilonevano. Samo bih pustio tetivu kad vie nisam mogao da je drim. Nijebilo vano gde bi strela pala; bilo je dovoljno da pogodi balu sena naudaljenosti od svega dva metra. Kad bih odapeo strelu, uvek bih osetio

20


24/56

udar kroz celo telo, to je unapred kvarilo svaki hitac. Pogledaj mojuaku. Drao je tetivu vrsto priljubljenu u desnoj ruci, naudan na inkoji nikad ranije nisam video. Palcem je drao tetivu ispod strele asavijenim prstima jevrsto drao strelu.

Da bi odapeo strelu, mora da otvori aku tako da sila tetive odbije tvojpalac. Tada cela ruka odsko i i ova kanda bi trebalo da se lako pretvoriu ispruenu aku, bez i najmanjeg trzaja. Mesecima sam neprekidnovebao, ali sve je bilo uzalud. Majstor Ava me je pustio da se takozamajavam oko dve godine, dok mi nije zaista prekipelo i majstor mi sejednom, dok smo piliaj, obratio u vezi toga. Potpuno je logino to nisiu stanju da odapne hitac, re e on. aku ne treba da opusti namerno.Hitac je dobar i lak samo kad je strelac i sam njime iznenaen, kao datetiva iznenada prese e njegov palac na pola, kao da je od marcipana.aka treba da se raspukne kao kora na zrelom vo u. Nisi u stanju da topostigne jer nisi odvojen od samog sebe, treba da nau i istinskoekanje. Treba da nau i da postane neli an tako to e se usmeritina svoje disanje. Sve treba da postepeno utihne u nejasan um, sli noumu mora. Posmatraj bambusov list kako se sve vie savija podteinom snega. Iznenada, sneg sklizne bez ikakvog napora. Odravajnajviu napetost luka kao to taj list ini, sve dok se hitac sam neoslobodi, sve dok on ne odapne luk.

Sluao sam priu tako paljivo da me je Pitjev hitac pogodio kao grom.Njegova ruka je odsko ila u gracioznom luku a strela je probila vratanjegove prikolice uz suvi krcanj. U njegovoj drugoj ruci, luk je dubokozabrujao, a od tog zvuka zli duhovi se obino razbee.

Oprosti, ree Pitje, nisam to uradio namerno.

Zatim uze novu strelu i zategnu luk istim glatkim pokretom. Nisamuopte napredovao. Vebao sam ekanje sve dok mi se prsti ne biukoili, ali on se nije sam odapinjao i tako sam odluio da mu malopomognem. Primetio sam da, ukoliko bih lagano oputao prste, doao bimomenat kad palac vie nije mogao da dri tetivu i strela bi automatskihitnula. Mislio sam da sam otkrio tajnu koju je majstor Ava od menenamerno sakrio. Tokom sledeeg treninga, postigao sam tako dobar hitac, da me je majstor Ava pogledao zadivljeno i upitao da to ponovim

21


25/56

jo jednom. I jo jedan predivan hitac! Tada mi je priao, bez jedne reioduzeo luk i otiao da sedne na svoj jastuk okrenuvi mi lea. Posle togasam otiao pokunjen i posramljen. Majstor vie nije hteo da mepoduava jer sam pokuao da ga prevarim. Odobrovoljio se tek nakon

mnogih molbi svoje keri Joko i to posle dugog vremena. Da, mala Jokomi je puno pomogla...

Ovog puta, Pitje je bio iznenaen isto koliko i ja, kad je luk ponovoneoekivano poslao strelu kroz zatvorena vrata. Pomislio sam da staracsad ve postaje opasan s tim lukom, kad ga na moje olakanje on mirnovrati na zid. Predstava ga je zamorila. Uvukao se nazad u svoj krevet iobrisao elo svojom arenom maramicom.

HITAC SE ODAPEO! Dozvolio mi je da se vratim naasove poduslovom da obeam da vie nikad ne u zgreiti pred uzvienim uenjempokuavajui sa slinom igrom. Prole su tako nedelje a da nisam nimalonapredovao. U stvari, vie uopte nisam mario. Bio sam u Japanu ve preko etiri godine i oseao da je vreme da se ponovo prijavim za posaokao brodski mali. Jo uvek sam iao na asove, ali vie zbog majstoraAve i Joko, nego zato to sam stvarno bio zainteresovan. A onda jednogdana, sasvim neo ekivano, majstor Ava se duboko pokloni i zaustavias: Hitac se upravo odapeo! uzviknuo je.

Prvo nisam razumeo ta je time hteo da kae, priglup kakav sam bio, aonda sam po eo da ska em i viem od sre e. Hej Pitje, ree majstor ozbiljno, ovo ta sam malopre rekao nije bila pohvala tebi, vejednostavno zapaanje koje je trebalo da te ostavi hladnim. Samonastavi da veba kao da se nita nije dogodilo! Prolo je poprilinovremena do mog slede eg dobrog hica, koji bi se tu i tamo jo ponovio,pre nego to mi je majstor dozvolio da ponem da vebam na poligonu, smetom na udaljenosti od 60 metara.

Neobi ne stvari su se tamo odigrale, u koje,iako sam ih video sopstvenim o ima, ni samne mogu da poverujem sve do danas

22


26/56

Paljivo sam sluao, veoma radoznao da ujem kako se njegova obukazavrila i da li je on konano savladao tu umetnost ili ne. Ali Pitje jezautao i zatvorio oi, kao da se bori sa trenutnom slabo u.

Gde smo ono stali? konano upita.Bilo ti je dozvoljeno da pone sa vebanjem na poligonu sa metom.

Mislim u Maovoj knjizi, odvrati nestrpljivo, gde smo stali u knjizi?

Stigao sam do reenice: zategnuti luk ali ne odapeti strelu, samonainiti gest.

Tako je. Da li sad shvata ta je Mao hteo time da kae? Je l' ti jejasno? Tako je, sad nastavi da ita.

Proitao sam svega nekoliko stranica pre nego to je on ponovo zaspao iovog puta me nadja ao svojim glasnim hrkanjem. Paljivo sam zatvorioknjigu, ugasio uljanu lampu i otiao do svog automobila. Bio sam gaparkirao podalje od prikolice kako bih izbegao Pitjeve zajedljive primedbeo zaga enju vazduha i lenjosti. Kad sam priao blie, video sam da sudve strele probuile moju prednju levu gumu, tano kroz o u natpisuGoodyear. Nesrena sluajnost ili avolska preciznost? Verovatnonikad neu saznati.

1. Nakon izvesnog istraivanja, otkriveno je da lik Pitja ipak najverovatnijepredstavlja Ojgena Herigela, koji je zaista bio u enik Kenza Ave, otprilike uisto vreme. Uzgred, Herigel je svoje egrtovanje opisao u knjizi Zen in the Artof Archery (Pantheon Books, 1953).

23


27/56

24

Otvorenog srca,bosonog i spremanda sesmejetrnici.


28/56

zen umetnost kao alat spoznaje

Jednom je neki u en ovek posetio japanskog majstora da bisaznao neto o zenu. Majstor ga je pozvao na aj. Sipao je aj uolju svog gosta sve do vrha, a onda je umesto da stane, nastavioda sipa. Posmatraju i scenu, izgubljen u mislima, u enjak vie nijemogao da se suzdri te je uzviknuo: Ve je puna. Molim vas,prestanite .

Jess Zatn

Ba kao i ova olja,rekao je majstor , ti si pun svojih misli i ube enja.Kako da te podu avam ta je zen, dok ti barem ne isprazni svoju oljicu?

Jedna od osnovnih pretpostavki zena je nunost da se postane prazan,bez misli, teoretisanja, ubeenja, predrasuda, frustracija zbogneispunjenih elja; ukratko, osloboditi se svakog dualizma i svihogranienja koja definiu suprotnosti (dobro-zlo, ispravno-neispravno,lepo-runo) da bi izvorna priroda pravog bia mogla ponovo da zablista.

Zen budizam zasniva ove premise na injenici da smo nesposobni davidimo svet onakvim kakav stvarno jeste. Umesto toga, mi doivljavamo iopaamo prividnu realnost koju stvaramo lanim biem, svojim Ja. Tadvojna percepcija sveta je, stoga, iluzija, koja proizilazi iz duhovnogneznanja u koje smo utonuli.

Prema zenu, prava priroda uma i njegovo osnovno stanje jeprosvetljenost. Ako um nije u tom stanju, uzrok tome jeinjenica da se

jo nije oslobodio prekornih misli, obmana i negativnih emocija. Stoga,da bi dostigao stanje prosvetljenosti, probuenosti ili pronicljivosti, zentvrdi da um treba da bude u stanju potpune slobode i potpune praznine.Ta praznina podrazumeva da se klonimo svakog formalizma,dogmatizma, vezivanja, ideologije i spoljanjih uticaja da bi se,osloboeni predrasuda, vratili izvornom stanju Duha.

25


29/56

U sutrama Knjige istinske vere od Sosana, treeg patrijarha budizma,itamo:

Veliki put nije teak za onekoji nemaju elja.Gde privlanost i odbojnost izostaju,sve postaje jasno i prozirno.Ipak, ako napravi i najmanju razliku,nebo i zemlja bie beskona no odvojeni.Ako eli da vidi istinu,ne odravaj ni jednu ideju u korist ili protiv biloega.Borba izmeu ispravnog i pogrenog u naoj svesti,bolest je uma.

Um neprestano uo ava razliku izmeu svog ega i ega drugih, izmeusebe i Prirode. Tako on neprestano zauzima stranu i zapli e se uspoljanje pojave, u dualnost.

Da bi se desilo prosvetljenje, zen je tokom vekova razvio metod, madabi bilo bolje govoriti o ne-metodu, koji se sastoji od prouavanja naesopstvene prirode i stiavanja naih misli kroz meditaciju.

Po zenu, ne postoji cilj kojem treba da stremimo ili mesto na koje trebada stignemo, jer je cilj ve dostignut. Ono to je bitno jeste daposmatranjem naeg unutranjeg bi a postanemo svesni cilja. Ukratko,ono to je vano je doiveti istinskog oveka, sada i ovde.

Prema zenu, ono to nas spre ava da steknemo to iskustvo, ili drugimreima, ono to nas spre ava da dostignemo trenutno prosvetljenje,jeste na nedostatak samopouzdanja da smo u stanju da ga postignemo,kombinovano s neopravdanom brigom u vezi sa spoljanjim aspektimareligije. Pod tim okonostima, logino je da zen ne polae mnogo napropovedi i miljenja, ve savetuje da se veliki put ka prosvetljenjunalazi u negovanju opaanja prave prirode.

26


30/56


31/56

Iz srca slikara izviru planine i pe ine.

To objanjava zato je koan jedno od najvanijih instrumenata koje jezen razvio. To je mentalna veba usmerena na to da podstakne u enikaka drugaijem pristupu stvarnosti, van njegovog svakodnevnogmentalnog toka.

Umesto intelektualnog rezonovanja, zen ukazuje na nezasnovanost,apsurdnost svega to remeti nau unutranju ravnoteu i na taj na in

omoguuje kandidatu da sa intelektualnog i racionalnog rasu ivanjapree na razmiljanje srcem. Koan nas primorava da se ne oslanjamo nalogiku i razum. On pokuava da pomogne ueniku da odvoji svoj um odzavisnosti od jezika i intelektualnog razumevanja i da stvarnost posmatrasvojom intuicijom.

Zato ne treba da udi to u metodama u enja, koje koristi zen, postojeparadoksalne i naizgled iracionalne verbalne razmene, ukljuujuivikanje i udaranje.

U zbirci Izreke zen majstora Lin ija na i emo slede i deo koji toilustruje:

Majstor se popeo na govornicu i rekao: Pravi ovek, bez svog mesta istanita, ivi u ovoj gomili crvenog mesa. On neprestano ulazi i izlazikroz kapiju na tvom licu. Ako neko od vas ne zna za ovo: Pogledajte!Pogledajte!

U tom trenutku istupi jedan monah i ree: Kako izgleda taj ovek bezstanita?

Majstor sie, zgrabi monaha i ree: On govori! On govori!

Gledano spolja, postupci u ovoj prii izgledaju apsurdno. Ipak, duhovnisadraj teksta ne moe biti direktniji i dublji.

28


32/56

Kada majstor kae da pravi ovek, bez svog mesta i stanita, ivi u ovojgomili crvenog mesa, on pokazuje svojim uenicima da ispod togtelesnog ruha ivi besmrtno, prosvetljeno bie. Ono neprestano ulazi iizlazi iz materijalnogoveka kroz njegova ula vida, sluha, mirisa, dodira

i kroz intelekt; ono posmatra i moe biti posmatrano jer je uvek prisutno,ali prirodno ljudsko bie nije svesno toga. Zbog toga, kad monah pita:Kako izgleda taj ovek bez stanita?, majstor zgrabi monaha,energino ga prodrma i vikne: On govori! On govori! Ovim on pokuavada natera u enika da razume da je on sam istinsko ljudsko bie i da ontreba da govori, tj. ispolji sebe.

Prema zenu, metodi koji mogu da dovedu do prosvetljenja ukljuujuumetnost u njenim razliitim vidovima: slikanje, ceremonijaaja, ikebana,bate u kamenu, poezija (haiku), prie itd. Sve te forme umetnostiomoguuju satori, iskustvo buenja, ali gube svoju vrednost akopostanu cilj za sebe. Zato ono to nazivamo zen umetno u ne trebaposmatrati kao umetnika dela - iako ona to esto jesu ve pre svegakao transcedentni izraz svakodnevnog ivota. Zbog toga zen, za razlikuod umetnosti na Zapadu u istom periodu, ne brine mnogo o tehni kimvetinama, ve se koncentrie na uspostavljanje kontakta i udruivanje suniverzalnim duhom, koji proima svaku manifestaciju ivota. Zen slikar se ne bavi estetskim i formalnim aspektom jer eli da ide izvan uzroka iprodre u neprekidan tok stvaralake snage.

Majstor Van Ju je to izrazio sledeim re ima: Iz srca slikara izviru planine i pe ine.

Spajanjem s realno u, sa taom (daom), umetnik uestvuje ustvaralakoj snazi koja daje ivot svemu to postoji, jer u tom stanju onnije izolovano Ja, ve izraz transcedentne realnosti.

Tako moemo videti da je praktikovanje zena jedan od metoda prekokojeg umetnik moe da se sjedini s prirodom, odnosno svim stvaranjem.Ipak, zen slikar nije tragalac, jer on shvata da ne treba da traga ni zaim; njegova svest se ne vezuje ni za jedan cilj i, paradoksalno, to je putkojim on dostie Cilj: sjedinjenje s kosmikim tokom.

29


33/56

Sve forme umetnosti omogu uju satori,iskustvo bu enja, ali gube svoju vrednost ako postanu cilj za sebe.

Zen tekst kae: Samo ako su planine u tvojim o ima, moe naslikati drve e; samo ako je voda u tvojim mislima, moes naslikati planine.

U zenu, voda nije nita drugo do planina, a planina je isto to i drvee ioi. Slika naslikana kiicom postaje sredstvo da se dopre do najdubljihpodruja nae svesti.

Osim to slika, umetnik prodire i u praiskonsku tiinu, u prazninu gdepredstave ne zaklanjaju vidik. Zen umetnik brie i isti svoje pamenjeod bilo kakve sluajnosti ne bi li ponovo zadobio izvorni sklad. Zbog togaje najve i zadatak zen slikara da isprazni svoju svest i nau i da uklonitrag bilo kakve elje.

Slino koanu, uloga zen slikanja je da prouzrokuje ok koji omogu

ujepojavljivanje iznenadnog stanja svesnosti. Videli smo da se u koanu to

postie putem paradoksa, kroz iracionalno, a u zen slikarstvu krozprazninu. Odnos pun-prazan (jin-jang) je prisutan u pojedinanimelementima s kojima slikar radi, tanije, u potezu etkicom. Potezetkicom, osnova dinamikog principa rada, odreuje odnose kojidefiniu prostor i formalne odnose izmeu praznog i punog. Deblji potezetkicom definie prostor i tako aktivira koncept punoe, dok drugi, tanjii transparentniji potez ukazuje na pribliavanje praznini.

U svojoj potrazi za prazninom, zen umetnost se razvila u pravcu radovau kojima su formalni elementi smanjeni do minimalnog izraza i u kojimase slikanje ostvaruje na direktan, spontan na in, bez mogunostipopravke. Taj pristup radu zahteva savrenu kontrolu tehnike, ali iznadsvega, potpuno povezivanje s onim to e biti naslikano, kako sacelinom, tako i sa svakim detaljem. Svaka vrsta poteza etkicom ima

30


34/56

naziv i specifinu karakteristiku. Tako potezi utrljavanja, pritiskanja,razre ivanja, povlaenja kao i slobodan pokret, nastaju na osnovuumetnikovog individualnog, unutranjeg impulsa.

Ipak u zen umetnosti tehnika nikada nije cilj za sebe. Umetnik e moratimarljivo da prouava prirodu i da meditira o njoj, dok priroda ne prodre unjega i on postane sposoban da na ini prvi potezetkicom svog dela, jer zen umetnik slika da bi postigao satori. Sam in slikanja je satori, jer onomoguuje primanje ritmikog disanja koje daje duu svim ivim biima.

Zato zen umetnik ne pokuava da imitira prirodu, ve da svojomumetnou oivi njen princip koji deluje u univerzalnom stvaranju.Jedinstven potez etkicom se moe na initi samo u apsolutnoj praznini.Ipak, treba da je potpuno jasno da ta praznina ne zna i predavanjeuticaju nesvesnog, koje je puki automatizam. Zen praznina zahtevastrogu disciplinu i jasan napor volje.

Pre prvog poteza etkicom postoji samo bezoblina praznina. Kreativnimpotezom umetnika, Jedinstvo se pretvara u mnotvo i slikar seidentifikuje sa celokupnim stvaranjem. Tako se zen slikarstvo pretvara izestetskog dela u alat spoznaje, u kojem je krajnji proizvod, ogledalo. Onopokazuje umetnikovo postignue duhovnog razvoja.

31


35/56

blie zenuZen je grana Budizma. Po predanju zen budista, zen je nastao kadaje jednog dana u podnoju brda Grdhakuta, Buda pokazao divan,zlatni cvet lotosa grupi u enika. U ovoj legendi, deavaju se stvarikoje se ne mogu pojmiti, niti objasniti logi kim razumom. Zato sesadraj sutre koja sledi, smatra po etkom zena.

U sutri O pitanjima MahapitakeBrahmaraje stoji: Brahmarajaje priao grupi uenika upodnoju brda Grdhakuta i uz

dubok naklon ponudio Budizlatni cvet lotosa (utpalu simbol istote). Zatim zamoliuitelja da propoveda uenje odarmi, za dobrobit prolaznihbia. Buda podie cvet i pokazaga bogovima i uenicima.Meutim, niko nije mogao dashvati znaenje ovog gesta

osim uvaenog Mahakaiape,koji se osmehnu i klimnuglavom. Zatim Buda ree: Jadrim predivno oko (za opaanje) darme, koji je nirvana, duh, tajnarealnosti i iluzije i kapija transcendentalne istine. I sada ga dajemMahakaiapi.

On je to oko (opaanje), koje pronie u dubine darme, dalje prosledioAnandi, svom nasledniku. To se odigralo ovako: Ananda je pitao

Kaiapu: ta si to primio od Bude, pored odee i zdele? Kaiapauzviknu: O Ananda. Ananda odgovori: Da. Onda Kaiapa ree:Molim te skini onaj jarbol pored kapije. Kada je primio ovaj zadatak,duh Anande se prosvetli i peat duha pree sa Mahakaiape nanjegovog mladog uenika.

Posle Bude, bilo je dvadeset osam imenovanih patrijarha u zenu.

32


36/56

Ananda je bio drugi kome je bio predat peat posve enja, pa sve doBodidarme, dvadeset osmog patrijarha, koji je 520. godine n.e. otiao uKinu. Ovaj Bodidarma je bio trei sin kralja June Indije. Nakon to jestudirao budizam etrdeset godina, postao je patrijarh hana pokreta.

Nakon trogodinjeg putovanja, stigao je u Junu Kinu 520. godine n.e.gde je toplo doekan od strane imperatora Vu, iz dinastije Liang. Preseliose u mesto koje se danas naziva Nanking, gde mu je imperator postavljao brojna pitanja koja su se, meutim, uglavnom ticala njegovihlinih potreba. Nakon to je imperatoru rekao da ne zna odgovore nanjegova pitanja, Darma je nastavio put do drave Severni Vei, gde seprikljuio jednom manastiru. Umro je 528. godine u svojoj 150. godiniivota. On je bio prvi patrijarh koji je peat posve enja pe at srcaBude preneo na svog naslednika, a koji ga je zatim dalje predao svojimnaslednicima. Od 8. veka nove ere, zen pokret po inje da zauzima sveznaajnije mesto u Kini. Gotovo svi vaniji hramovi i manastiri supripadali zenu, mada zen kao iva religija gotovo da izumire.

DVE KOLE Danas u Japanu postoje dve kole koje prenose zenuenje na tradicionalni nain. Jedna je Soto kola, koja datira jo odkole Ju- inga a koju je u Japan doneo Dogen 1233. godine, dok jedruga Rinzai kola, koju je zvanino osnovao majstor Eisai 1191. godine.To znai da obe kole vode poreklo iz Kine.

Zen ne poseduje knjige koje se mogu smatrati autoritetom za prenosuenja, niti postoje posebna pravila koja uenici treba da prate radiduhovne dobrobiti.

Prenosi se zapravo Budin duh, tj. njegova prosvetljena duhovnost,pomou koje je on bio u stanju da napie toliko mnogo svetih knjiga. Zenuitelji su praktikovali svoju religiju bez knjiga ili dogmi. Oni su bilioriginalni i nesputani tradicionalnim Budinim uenjima. ak ni Buda nijepoteen kod svojih zen uenika, kako se to moe videti u slede emcitatu od Rinzaia.

O vi, sledbenici puta, ne gledajte u Budu kao vrhunac postojanja. Kakoga ja vidim, on je jama greha. Bodisatve i arhati su samo lanci koji vasvezuju. Zato Majusri Gautama ubija svojim maem, dok ga Anglimalaranjava svojim noem.

33


37/56

O vi, sledbenici puta, ne postoji stanje Bude koje se moe dosegnuti.Uenja o trostrukom vozilu, o pet naina postojanja bia, sva ta savrenauenja samo su alatke za isceljenje razli itih bolesti, ali same po sebione nisu realnost. Kakvu god stvarnost da poklamuju, one nisu nitadrugo do simbolike slike i ne pruaju nita vie, nego bilo koji nasuminired slova. Ovo tvrdim.

O vi, sledbenici puta, postoji jedan brojelavih glava koje jo pokuavajunau neto sa ime bi mogli da rade i to bi ih oslobodilo od njihovihzemaljskih okova. Ali oni su u potpunoj zabludi. Kada neko trai Budu,promauje ga; kada neko trai put, zaobilazi ga; kada neko traiduhovnog oca, ne nalazi ga.

Jasno je da zen u itelji nastoje da svoje uenike uine jedinstvenim inezavisnim koliko god je to mogue, ne samo u pogledu tuma enjatradicionalnog Budizma, ve naroito u pogledu njihovog nainarazmiljanja.

34


38/56

Ukoliko postoji jedna stvar koje se oni intezivno gnuaju, to je slepoprihvatanje spoljanjeg autoriteta ili posluno podvrgavanjekonvencijama. Oni ele ivot, individualnost i nadahnue. Oni dajupotpunu slobodu razvoju duha u njima, koja ne sme biti ograniena

oboavanjem Bude kao spasitelja, slepom verom u svete knjige ilibezuslovnim prihvatanjem spoljanjeg autoriteta.

Oni svojim sledbenicima preporuuju da ne prihvataju nita to nisuiskusili kao istinu. Sve to nije doivljeno kao takvo, bilo sveto ili profano,treba odbaciti kao neto to ne pripada unutranjem duhu.

Oni savetuju: ne vezujte se za svoja ula, ne vezujte se za svoj intelekt,ne verujte ni dualizmu, ni ne-dualizmu; ne dozvolite sebi da vas zasobom vuku bilo apsolutno, bilo bog, ve budite svoji i biete prostranikao svemir, slobodni kao ptica na nebu ili riba u vodi, a va duh e bitiproziran kao ogledalo. Buda ili ne Buda, Bog ili ne Bog, to je sve samocepidlaenje, samo igra re i, bez ikakvog znaenja. Ono to se ra una jejedino istina, ono to je unutar ljudskog bia.

Izvor: The history of Zen by Dr. D.T. Suzuki (1870-1966)Adaptacija i saetak nekoliko stranica iz: Studies in Zen, Rider, 1955 CB

Kada neko trai Budu, promauje ga; kadaneko trai put, zaobilazi ga; kada neko trai duhovnog oca, ne nalazi ga.

35


39/56

zen u umetnostiSve umetnosti su ogledalo u kojem se reflektuju mentalneprojekcije umetnika; ali nije sva umetnost osmiljena kao podrka imanifestacija duhovne stvarnosti. Zen umetnost tei da to bude.Ona eli da se sutina i lepota zen filozofije objedine, s ciljem danjihovo prakti no razumevanje dovede do direktnog iskustvaizvorne realnosti: transcendentalne istine za kojom ljudska bi a eznu u svojoj nutrini.

Francisco Casanueva

U vremenima kada je logiko miljenje jo uvek bilo u svom zaetku iljudski intelekt jo nije razvio svoju sklonost za klasifikacijom i analizom,religija, nauka i umetnost su inile jedinstvo u percepciji i iskustvu.

Religija kao proces ujedinjenja, ili ponovnog ujedinjenja i spajanja saboanskim; nauka kao proces razumevanja boanskog u prirodi, iumetnost kao izraavanje boanskog kojeg ovek nosi u svomunutranjem biu, u uspavanom i neispoljenom stanju, inile su jedanudisaj, jedan pokuaj u onima koji su eznuli i tragali za uzvienim.

Ipak, u meri u kojoj je objektivno posmatranje zamenilo subjektivnost,ova tri aspekta su bila prvo uoena kao me usobno razliita, zatimrazdvojena, da bi konano postala uzajamno ak donekle neprijateljska.

U dananje vreme, esto se kae da nam je potrebna nova vizija kojanudi sveobuhvatno jedinstvo i celovitost kako bi se obnovio sistemvrednosti povezan sa njihovim zajednikim korenima. To je apsolutnoneophodno da bi ljudsko bie imalo bilo kakve anse za uspeno

suoavanje sa tri klasina pitanja o oveku i njegovoj sudbini.Meutim, da li je mogue ponovo sastaviti ono to je jednom razbijeno?

Svako smatra da je lepota lepa;i zbog toga znamo ta je runo.

36


40/56

Ove rei iz Tao Te Kinga su primer na koji nain intelekt dovodi dorazdvajanja pojmova u naem miljenju. Stoga je kljuno pitanje: kako toda smo jo uvek sposobni da iskusimo to troje kao jedinstvo, kada smove jednom postali svesni da se nauka razlikuje od religije i umetnosti?Da li je mogue objedinjeno posmatranje ta tri? I ako jeste, kako da gapostignemo?

Jedan od odgovora moe biti: naro ito preko umetnosti, mada ga jemogue postii i preko religije, ali preko nauke to bi bilo nemogue.

Dananja nauka se razvija kroz mo logikog miljenja da razlikuje stvarii na taj na in ona iskljuuje integrativni pristup, jer se ovaj uspostavlja nasasvim suprotan na in: intuitivnim jedinstvom glave i srca.

37


41/56

Delovi starog naunog miljenja su prognani u sferu religije ili umetnosti,naro ito zbog toga jer nisu u saglasnosti sa domenom objektivnogmiljenja. Religiozni put ka kosmikoj svesti jo uvek postoji, mada sucrkve sve praznije. Na Zapadu se, pak, put umetnosti okrenuo u pravcu

koji sve vie udaljava od te mogunosti.Zbog toga tragalac, ili ovek koji prepoznaje duhovni nemir, oseasnanu privlanost ka istonjakoj umetnosti, naroito prema zenumetnosti. Mnogi u njoj oseaju svesni pristup i imaju doivljaje koje reii jezika logika ne mogu da izraze.

Zen, vaan pokret unutar budizma, s radikalnom izvesnou suoavanau svest sa problemom iluzije sveta koji opaamo. Legenda o susretuBodidarme s kineskim carem Voe-ti, mecenom i zatitnikom budizma,graditeljem manastira i posveenog irenju uenja, primer je togradikalnog pristupa. Naime, kada je Voe-ti pitao Bodidarmu koje suduhovne vrednosti njegovog rada, ovaj je jednostavno odgovorio - nemaih. To je potpuno jasno; radi se jednostavno o saznanju da istospoljanji rad ne moe ni u kom sluaju da bude mera unutranjih vrlina.Ono to je Bodidarma eleo ovim da istakne jeste da su doivljajisubjektivne, line svesti bezna ajni i da nemaju nita sa objektivnimposmatranjem i delovanjem.

Zato nas zen jasno suo ava sa sukobom izme u razlikujue snagelogikog miljenja i logosa duhovnog miljenja. Ovaj logos ima drugasintaksika pravila i zato je najjasnije izraen u jeziku proroka ili u poeziji.Vekovima se intelekt borio da shvati taj na in izraavanja, nikada ga nerazumevajui. Klasian primer nalazimo u prii o Ahilu i kornjai.

U tom pogledu, koan i haiku predstavljaju dobar primer da se ono to jesubjektivno ne moe izraziti. Nekoliko rei nabijenih velikim intezitetomslue kao nagovetaj ili katalizator u tananoj vezi s izbegnutom temom.Koan je re , reenica, dijalog ili pria koju uenici zen budizma koriste dabi dostigli prosvetljenje. Haiku je kratka pesma, iskustvo jednog trenutka,koja objavljuje svoju saetu poruku u tri reda od po pet, sedam i petslogova.

38


42/56

Poslednja prepreka koju treba sruiti je dihotomija izmeu puta injegovog cilja, inae popularna u zapadnom, racionalnom miljenju, kojubudizam kategoriki odbacuje. Budizam ne zna za cilj i na taj nain ukidajedan od dva supotstavljena elementa. Nema cilja, postoji samo put.

To je predlog, polazite u vezi sa svim to je gore reeno i to nas uvodi uciklino poimanje vremena, za razliku od linearnog koncepta vremena unaoj zapadnoj kulturi. Samo se u centru pokret i vreme zaustavljaju.Izvan centra, sve je ciklino i stoga beskona no. Budui da nema

poetka ni kraja, nema ni cilja.Na osnovu takvog ugla posmatranja, moemo da doivimo svaku takukao celinu i da priemo sve-svesti sa bilo koje strane. To je vrlo jasnoizraeno u zen slikarstvu. U njemu nas intezitet trenutka kojeg je umetnikdoiveo, dodiruje neobinim arom, koji se ne moe objasniti temom ilimotivom slike. To je kao da vidimo ceo univerzum u oljici vrueg aja.

39

Zen namjasnopredo avasukobizme urazlikuju esnagelogi kog miljenja i logosaduhovnog miljenja.


43/56

zen, intuicija i umetnostak i povran pogled na radove najpoznatijih zen umetnika,dovoljan je da se razume da o zen umetnosti ne treba govoriti kao okoli ili odre enom stilu u slikarstvu. Umesto toga bi se pre moglore i da su odre eni monasi, ili umetnici koji su praktikovali zen,pokuali da kroz svoje radove prenesu svoju filozofiju i pogled naivot. Ukoliko uporedimo razli ite oblike zen umetnosti, vide emoda me u njima postoji vrlo malo sli nosti, ak i u okviru razli itihfaza jednog istog umetnika.

Mar Lopez, zen u itelj

Tako na primer, pejzaijapanskog majstora slikanjatuem, Seua (Sesshu Toyo,1420-1506), iz njegovog prvogperioda, vrve od prizora, a ovi sunaslikani urednim, otrim i krutimpotezima kiice. Sa druge strane,radovi iz njegovog zrelijeg

perioda (u 76. godini ivota) odiulepotom koja je spontana,istanana i veoma upe atljiva.

Kada uporedimo Seuove slike (koje su primer estetike japanskog Muroma i perioda), saradovima drugog velikana zen umetnosti,monaha Sengaja (Sengai Gibon, 1750-1837),estetski posmatrano, moemo da zaklju imoda ne moe postojati ve i kontrast nego to jeizme u njihovih dela.

40

Seu Tojo - Jesen


44/56

Tako nam rad Senuapribliava dimenzije prostorai vremena, kao i atmosferu,dok Sengajevi radovi (slike

na ovoj stranici) donoseistanane konceptualneapstrakcije.

Zbog toga se o zenumetnosti ne moe govoritikao o formalnom pravcu. Stim u vidu, potrebno je jonapomenuti da tehnika 'sumi-e' (koju su pomenuti majstorikoristili), onako kako se onadanas primenjuje na Zapadu, ne moe prihvatiti kao autentino zenslikarstvo, ve upravo kao njegova suprotnost.

Nakon ovog, eleo bih da istaknem drugi problem sa kojim sam sesuoio od momenta kada sam po eo da se bavim zen fotografijom, a toje pronalaenje line i moderne estetske forme, kroz koju bih mogao daprikaem svoju sopstvenu viziju Prirode. Kada bih video neto jasnoispred sebe, vie nisam mogao da se ograni im i sledim stare modele, ajo manje stereotipe prividne zen umetnosti. Osim toga, niti sam monah,niti isposnik, a moje drutveno i kulturno okruenje se veoma razlikuje odokruenja onih koji su ostavili impresivna dela iza sebe.

Tree pitanje je tehnikeprirode. Tradicionalno, u zenslikarstvu je uglavnomkoriena etkica od vujedlake, dok su se crno mastiloili druge boje nanosili napirinani papir ili svilu, nakoje su zatim dodavanegravure ili peati.

41


45/56

Meanje boja i njihovih tonova, teinaetkice, njen pritisak na papir, kaoi oblik samog poteza etkicom, zajedno ine osnovu na kojoj poivatehnika tradicionalnog istonjakog slikarstva. Meutim, moji radoviebiti ostvareni drugim sredstvima i nosaima informacije, konkretno, foto-

aparatom i naknadno obra eni pomou kompjutera. Stoga mi se odmahnametnulo pitanje: da su zen monasi Muromai perioda u Japanu imalina raspolaganju foto-aparat ili kompjuter, da li bi ih iskoristili za svoj rad?Jasno je, naravno, da je ovo pitanje isto hipotetiko, ali bi odgovor, pomom miljenju, bilo jasno i neopozivo da. Zen zastupa odsustvo bilokoje dogme; on ne nastoji da nametne bilo kakvu viziju ili ponudi bilo kojua priori istinu, ve pre svega da povede do li nog iskustva. Kad je vetako, zato bih se vezivao za odre enu tehniku koja ionako treba dabude samo sredstvo za postizanje eljenog cilja?

Kada sam kona no razmotrio ta pitanja i manje-vie ih reio nakonceptualnom nivou, jo uvek sam morao da odgovorim na najvanijepitanje: ta je sutina zena i da li u biti u stanju da je izrazim krozumetnost? Pronaao sam nadahnjuju u preporuku u jednom drevnompriruniku za zen slikarstvo, Bata semena sla ice, od uitelja Lu Chai-a, u kojem sam proitao sledeu reenicu: Onaj ko ui da slika, morapre svega da smiri svoje srce, da bi bio u stanju da pro isti svoj razum iproiri svoju svest.

Ovo uputstvo savreno odgovara ivotnoj reformi koju predlae Duhovnakola Zlatnog ruinog krsta. Prema rozenkrojcerima, srce nije seditesamo najistijih oseanja, ve i taka dodira sa naim unutranjim biem.Uopteno govorei, problem je u tome to su naa srca preplavljenaegocentrinim eljama, a nae tenje nas stalno vuku ka materijalnimzadovoljstvima i njihovom trenutnom ispunjenju. Na taj nain, naeemocije i oseaji se konstantno kolebaju izmeu zahvalnosti iravnodunosti, izmeu ljubavi i mrnje.

Uprkos svemu, zen predlae da smirimo svoje srce, kao osnovu zauenje slikanja. Smirivanje srca podrazumeva oslobaanje od dualnosti,suprotnosti, dobra i zla ovoga sveta. Mislim da se ovo moe postii samokada se prvo probudimo, a zatim poveemo sa onim to mi kao ljudskabia posedujemo od boanskog elementa. Moramo da se probudimo ispojimo sa onim uspavanim Unutranjim biem koje u nama prebiva.

42


46/56

Kako da se smirimo, ako se to prvo ne dogodi u naem srcu? Kako dadosegnemo tu tiinu? Kroz istoriju su predlagane bezbrojne vebe iprakse u nastojanju da postignemo to stanje, ali nas je surova realnostdemantovala i pokazala da je to praktino nemogue, ukoliko ne oivi

boanski element u nama, onaj koji ne uestvuje u udnjama i meteuovoga sveta.

Molim da me ispravno shvatite, ja ne tvrdim da odreene vebe kao tosu meditacija i slino, ne doprinose postizanju takvog stanja svesti.Samo podvla im da je bilo kakva veba, ukljuujui i meditaciju, samoalatka za postizanje cilja i da e, sve dotle dok se unutranje bi e neprobudi, srce nastaviti da tei uroenom i njemu svojstvenom: stvarimaovoga sveta.

U istoj knjizi uitelja Lu Chai-a, pronaao sam i druge odgovore, uprolosti prenete uenicima zen slikarstva, koji su i danas primenljivi zamoj rad. Japanski uitelj istie zna aj ponavljanja, tako da vremenom uzpraksu, potezi etkicom postanu spontani, bez potrebe da se o njimarazmilja.

Da razjasnimo, svrha ovoga nije da se u vrste nekakvi standardi naosnovu stotine puta ponovljenog crtea, ve da se duh oslobodi od brigai jalovog pretvaranja, da se zaustavi tok nekontrolisanih misli koje na nasneprestano uti u. Upravo zato to je savladao tehniku do tog nivoa daona vie ne igra nikakvu ulogu, umetnik je u stanju da naini spontan iprirodan izraz.

Ovaj princip, naime, ne predstavlja osnov samo zen umetnosti, ve bilokoje umetnosti, ukoliko se tei njenom nesputanom i bezuslovnomostvarenju. U tom smislu, umetnik prvo mora da usavri tehniku doperfekcije, kako bi se njegovo slikanje kasnije ispoljilo kao prirodninastavak njegove svesti. Umetnik bi trebalo da kroz ponavljanje i praksu,ne samo usavri tehniku do nivoa kada je ne e biti svestan tokom inastvaranja, ve je iznad svega vano da to je mogu e vie bude u stanju,da u sebi stvori dovoljno obuhvatnu i preciznu sliku onoga to eli danaslika. Na taj nain, sumnje i strahovi nee stvarati prepreku harmonijiizmeu ruke, duha i due.

43


47/56

Pre nego to pone da slika bambus, mora e prvo da uraste unjega, govori nam drugi veliki zen uitelj, Su Dongpo.

Bez sumnje, ovek moe da opazi samo deo realnosti i to onaj kojiposeduje unutar sebe. Kao to nije mogu e postii prosvetljenje ako onove ne postoji u nama, tako i slikar nije u stanju da naslika prirodu u svimnjenim razliitim oblicima i pojavama, ukoliko sam nije deo nje.

Za zen umetnika je najvanije da postane svestan injenice da su njegovpogled i njegova percepcija kreativni elementi, u smislu da on stvararealnost koju moe da sagleda. Me utim, problem je u tome to naapercepcija, na pogled, nije vrsto utemeljen u jedinstvu, ve u onometo je fragmentarno, dualno. I upravo zbog toga bambus mora da izrasteu tebi, pre nego to si u stanju da ga naslika. Ipak, da bi bambusizrastao u nama, neophodno je da se opaeno i onaj koji opaa, tj.priroda i ljudsko bie, stope u jedno.

44

Zen zidna skulptura. One Sun Metalwerks, Ryan Beard, 2006.


48/56

To je mogue samo onda, kada se ono to nije dualno i ono to nijefragmentarno ispolji u ljudskom biu; drugim reima kada smo u stanjuda formiramo nosa , ili duu, koja omoguava povezanost izme uprirodne i boanske svesnosti.

Razumimo onda da inom slikanja, zen umetnik ne nastoji da predstaviprirodu, ve ono buenje unutranje energije koja je u savrenomjedinstvu sa svim, a koju mi, u nedostatku bolje rei, nazivamo duom.

Re dua obuhvata puno aspekata i predstavlja brojne kvalitete. Sadruge strane, mi moemo re i da se takva dua formira u oveku kojiuspeva da privue materiju, primordijalnu supstancu kojaini svemir iradi sa njom. Zen umetnik samog sebe doivljava kao organ u velikomtelu majke Zemlje i u tom jedinstvu, on opaa spajanje boanskog saonim delovima svog bia koji prevazilaze isto materijalno.

Zbog toga je zen umetnost intuitivno iskustvo, u kojem kroz miran duh,svaki pokret, svaki potez etkicom predstavlja jedan takt, skladnopovezan sa otkucajima srca univerzuma.

Sa druge strane, jasno je da rast bambusa unutar slikara ima razli itefaze i stupnjeve. Ipak, od poetka, od prvog stupnja, zen umetnik zna daje preuzet u kosmiko telo koje ga hrani, u kojem se razvija a kojeme, udaljem toku, on pomoi da se razvije. Bez sumnje, najvii stupanj e bitidostignut onda, kada se umetnikova svest spoji sa njegovim unutranjimboanskim biem, pri emu to vie nije on sam, ve onaj Drugi unutar njega. Razumevanje ovih iskustava podrazumeva odreeni karakter, jesu nam za to, pored osetljivosti, potrebni i mentalna fleksibilnost iintuicija.

Intuicija i inspiracija su veoma blisko povezane. U svetluinjenice da zenumetnik retko kad pravi skice ili pripremne studije, niti slika prirodu onakokako ona spolja igleda, njegov rad je pre svega igra ostvarena u njegovojradionici, nakon sutinskog sagledavanja modela.

Zbog toga zen umetnik nema nameru da ovekove i odreeni momenat ilipredstavi jedinstven i prolazni trenutak iz prirode, njene atmosfere iliokruenja. On ne traga za onim to je prolazno i trenutno, ve pokuava

45


49/56

da ue dublje u sutinu same prirode i da predstavi vrednosti kojeprevazilaze ono to je trenutno.

Oigledno, ovo traganje za onim to nije prolazno ne znai da zen

umetnik, kao to se toesto deava u haiku poeziji, nije u stanju dapredstavi momenat, ili tanije, sada, zato to bez sumnje, ovo sada

je upravo jedina realnost u trenutku kada on stvara svoje delo.Doivljavajui jedinstvo sa prirodom, on oigledno ne odgovara mentalnona raznovrsne transformacije kroz koje priroda prolazi. Zaista, zenumetnik grmi zajedno sa olujom, besni sa vetrom, peva sa horomcvrkutavih ptica, osea se ponovo ro en sa svakim novim cvetombademovog drveta i umire sa svakim uvelim listom koji opada. Ali on je ustanju da uestvuje u svakom od ovih iskustava i tajnama koje ga

okruuju, zato to je u svom najdubljem biu pronaao centar tiine,svetu prazninu, iz koje on doivljava sve, dok njega samog vie nita nemoe da zarobi.

Na osnovu ovog stanja mira i unutranje tiine, zen umetnik doivljavain stvaranja, ne samo kao estetski rast, ve i kao izvor novih uvida iistinskog znanja.

Zbog toga je zen umetnost intuitivnoiskustvo, u kojem kroz miran duh, svaki pokret, svaki potez etkicom predstavljajedan takt, skladno povezan sa otkucajimasrca univerzuma.

46


50/56

samopotovanjeTokom vremena i u svim kolama mudrosti, ovekova vrednost jeuvek bila relativna. U svojim najdubljim mislima on je ponekadbog, a ponekad insekt koji treba da bude sre an to nije odmahzgaen. Ove dve krajnosti su ublaene (a istovremeno i potvr ene)pojmovima kao to su odvanost, samopotovanje, samosvest, ilipak, skromnost, poniznost i smernost.

Bacani smo tamo i ovamo izmeu dve obale reke koju nazivamoivotom. Nikada ne videvi niti iskusivi stvarnu reku ivota, koja ostajeapstraktan pojam, izmeu pogrdnog 'ti, bezvredni' i obeavajueg ti,

izabrani. Izmeu ta dva, mi ivimo u nadi i strahu.

Odmah po roenju bivamo postavljeni na kolosek sa kartom, koji nasvodi pravo do konanog cilja penzije. Daju nam neophodan prtljagkako bismo to putovanje okonali uspeno, kao pristojni graani.Tumaenje ovog uspeha zavisi od koloseka na koji smo postavljeni. Usvakom sluaju, ljudi mnogo oekuju od nas uzimajui u obzir trostrukipoklon sa kojim nam zemlja prireuje dobrodolicu: 1. telo, nazvano joi vozilo, 2. znanje i 3. duevnost, ivotnu motivaciju.

Ovaj paket u sebi nosi zahtev da se usavri svet, koji je na ovaj ili onajnain, nametnut svakom pridolom na ovaj svet, ali koji se nikada zaistane ispuni. Zbog toga bi moda bilo dobro da se blie pozabavimo ovimpoetnim kapitalom.

Telo je moda divan instrument i to nije potrebno da objanjavamo, aliono ide svojim putem, eli neto u najnezgodnijim trenucima, postepenopostaje umorno i bolesno, sve dok kona no ne umre. Na fiziki izgled

je isto toliko nepredvidljiv koliko i sporan. ankara, hinduistiki uitelj izsedmog veka, opisuje oveka kao vreu praha i ubreta, ali iza togaodmah sledi Nadahnut ivotom [...] on slui kao iskustveni instrumentza Atmana. To telo je oigledno neto to dobijamo na zajam sasvrhom.

47


51/56

48


52/56


53/56

To nas direktno suoava s tre im delom naeg prtljaga: duevno u.ta nam daje duevnost? Povrno gledano, nakon onoga to je iznadreeno, ne moramo mnogo da razmiljamo. Nai ivotni pokreti su uvelikoj meri odreeni potrebama, ambicijama i mogunostima nae

linosti, sa svojim fizikim i mentalnim aspektom, pritiskom kolektivnesvesti i socio-ekonomskom klimom, u kojoj je svakoj pridolici dodeljenauloga, preko koje se oekuje da on, ili ona, razviju nasleene talente dovieg nivoa.

Postoji li bilo kakva naznaka da se to zaista i deava? Postignu aljudske rase naravno ne treba potcenjivati. Meutim, znamo li pouzdanoda li su dananji atletiari zaista jai i bri od onih u prolosti? Znamo liuistinu vie od naih predaka? Ili moda samo pravimo drugaijekombinacije pomou istih kockica i na taj na in ponovo otkrivamo toak?Postavlja se pitanje: doprinosimo li pojavi ieg novog pod suncem?

Iz suoavanja s ovim sloenimpitanjem, razvija se oseajsamopotovanja, unutranjeg ispoljanjeg vrednovanja. Odatle daljenastaje rastu a samosvest, slika osamome sebi, 'Ja'. Ovo 'Ja' stupa uodnos s kolektivnom sveu,isporuiocem poetnog kapitala, akoja za uzvrat, namee svojezahteve.

Na nesre u, koristei nau analogiju,takozvano samopotovanje koje namje do sada bilo dozvoljeno daiskusimo, esto vie lii na fiktivnikapital. S obzirom da ni nae telo, ninjegova linost, znanje i vetine, kaoni duevnost, nisu bili dovoljni daispune oekivano usavravanjesveta, na vrednosni standard sebrzo sputa ispod nule. Mimaskiramo tu nultu taku naim

50

Duga kreativnosti, Talija


54/56

kompleksima, strahom od neuspeha i depresijama ili alkoholom,drogama i sajber izletima, begom iz teke stvarnosti, osim ukoliko se podsuncem zaista moe na i neto novo. Nita nije izgubljeno na ovomsvetu; svaki razvoj konano vodi do take gde je mogu prodor do novog

horizonta. Tamo bekstvo od sveta moe da se pretvori u svesnoistraivanje njegove svrhe i mogunosti.

Dobro je poznat aksiom: ljudsko bie je dvostruko, i ba kao to postojedva prirodna poretka, obina zemaljska priroda i takozvano nebeskocarstvo, nazvano jo i nepokretno kraljevstvo, isto tako postoje, kakoGete kae, i dve due u mojim grudima. Jedna od njih je dua ivotinje,takozvana krvna dua, osnovni sistem upravljanja sa kojim smo sviroeni. Omoguava nam da poplo amo na put kroz materijalni svet,drutvo, odnose sa naim blinjima i prirodom. U zrelijoj fazi, ovaivotinjska dua nam sve vie doputa da se u tom pogledu samiodredimo. Dakle, taj sistem upravljanja nije statian, ve ukljuuje iproces uenja. Taj proces u enja moe da dovede do otkria prirodeovog drugog poretka, s potpuno drugaijim sistemom upravljanja.

Taj novi sistem moemo da nazovemo savest, sistem koji se zasniva namentalnosti ili nainu ponaanja koji se ne mogu objasniti vaspitanjem,tradicijom ili uenjem, iako oigledno postoje dodirne take. Dva glasa binam, na primer, ukazala: Ne sme da ubije, ali ton ove nove savestibio bi za nekoliko oktava vii od svega to smo ranije primili spolja. To jepre neto samo po sebi o igledno, neto to smo oduvek znali i tonema nieg zajednikog s pravilima. Moda to novo svetlo jo uvekmoe da se spotakne u tami intelekta, ali u odnosu na ve nost, vreme nepostoji. Jednog dana emo otkriti glas drugog programa, kojeg nismo bilisvesni i koji izlae na stari program pretresu po mnogim pitanjima,zamenjujui ga i prevazilazei ga.

Taj proces poinje samosve u: ko sam ja? Na primer, predstava dasmo mi ipak neto drugo nego kopija naih prethodnika, sa jalovim,mrtvim teretom, kao prtljagom na naem putu ka nitavilu. Mi opaamoneto izvorno u nama samima, odre eno samopotovanje koje je ve eod onoga to 'Ja' moe da shvati. To je jo uvek samo izvesna svesnost,ali ona nas postavlja na raskr e. Uvianje nae nemo i da zaista ivimoono to znamo i u ta verujemo, moe da dovede do poniznosti, do

51


55/56

smernosti. To je umirujui, meditativni aspekt, stadijum pustinje. S jednestrane, moemo da u taj pesak zakopamo nae talente, prtljag koji smoprimili, zajedno s naim frustracijama, dok s druge strane, moemo da utiini iskusimo tu drugu vrednost kao stvarnost. To je ivui, pobuujui

aspekt, stadijum obnove. To je novo opaanje koje nije obojeno ulima;novo znanje koje nije iskrivljeno umom, i nova unutranja pobuda,nezavisna od drutvenog pritiska i sopstvenog interesa.

Duboko ispod pustinjskog peska, nalazi se izvor koji eli da nas izdigne uivuu stvarnost, u kojoj pasivno povlaenje, smernost, put najmanjegotpora, mogu da se pretvore u stvarnu poniznost, zajedno s prethodnonepoznatom tenjom da se slui. Prepoznajemo kontemplativni pravac iprihvatamo ogranienja njegove prirodne snage, to smanjuje njegovezahteve na razumnu meru. Zra ei aspekt stavlja svoje snage naraspolaganje ponovo otkrivenoj stvarnosti, novo-stvorenom kapitalu,uporedo sa ispunjenjem starog kapitala novom duom, ma kako ovajizgledao mali i nesavren.

To je novo opaanje, koje nije obojeno ulima; novo znanje, koje nije iskrivljenoumom i nova unutranja pobuda, nezavisnaod drutvenog pritiska i sopstvenog interesa.

52


56/56

Duh se oveku obraa u srcu.Zato e svako ko ezne zaGnozom teiti i istinskom,sedmostrukom proienju srca.

Emotivni ivot, zajedno samentalnim, e se potpunopromeniti kod onoga ko iskreno inepokolebljivo tei ka takvomproienju. Kao rezultat takvogstremljenja, svetlo e da nainisvoje prebivalite u njemu. Odtog trenutka, sve to takav ovekpreduzme bie potpuno u skladusa ovim sedmostrukimproienjem srca. Tada je ovekist u svemu to radi. Samo nataj nain ljudsko bie moe daue u kraljevstvo dobrog, kakoga Hermes naziva: u stanjeistinskog rasta due.

Lectorium Rosicrucianum - Pentagram 2009-3 - Serbian

Documents

Transcript of Lectorium Rosicrucianum - Pentagram 2009-3 - Serbian